Бензин – моя кровь на нуле.

Ovo bi se moglo podvesti pod hroniku banjskih dana…
Ali i ne mora.. 

Kreće odmah dramat’čno.. 

Utrčavam u dvajestrojku sa kanticom benzina koja preliva!…. Jebemti Beograd! Toliko mafijaša, a ja jedva nađoh pumpu… Slučajno, e! Već skrenuo ka gore iz Višnjičke. Tamo ZNAM da nema nikakva pumpa… Auto mi kod Pančevačkog mosta ostao, ja sa kanticom glumim ludilo svega u nenormalnom stanju.. JOŠ sam se ZAJEBAO ušavši u 23 i taman krenem da psujem sebi sve ganglije.. Kad..

ENO JE! Nikad je pre nisam primetio.. Ispade mi ovo još i najbliža pumpa! Da sam vernik rekao bih ima boga.. A možda to i jeste neki bog Zastavinih automobila.. 
Što bi opet nekako bio drug Tito.. No, nebitno, ostavljam teološke rasprave za rasprave po fejsu, sada mome čedu TREBA KRVI!  A to je najvažnije. 

EVO GA! MB 95 SUPER TURBO EKSTRA NUCLEAR PROPULSION, NITRO URANIUM DE LUX, FITNESS MAXIMUS, ORGANIC, GLUTEN FREE, PINEAPPLE AROMA. 

Samo to pije.. Eeee, taaako!  Natočeno fino… Kantica je spas! Izovl’te, hvala, lepo, doviđenja.. Ha, sad još kad bi me prevoz poslužio i u povratku… Bilo bi vaistinu banja! Čekaj? Jel moguće? JESTE ONO JE ŽUTO SRCE GSP SPASA! IMA FIĆA BOGA! Aaaaaajmo sad šprint uzbrdo.. Stići ću ga… Još malo.. TO! 

FALA MAJSTORE.. Puf, pant…

Ako je bitno.. Trčite i za prevozom.. Isto važi i za žene.. No, uvek.. Dođe druga.. Samo treba čekati, a pitanje je koliko nam se žuri… A sad mi se baš žurilo.. Ako međusobno trčite jedno za drugim, to je šuga, a neki to zovu i ljubav… Isto je to ionako, samo što te svrbi mozak. 

-Uf, dobro ste naišli, u pravi čas!..  Hvala još jednom..

-Ništa sine.. Šta je bilo.. Presušilo?

-Indicira. Оstavi me ljubav moja usred proljeća..

Majstor.. Brat-bratu ima stopedeset kila, pored njega stoje dve kutije nekog plavog Klasika, neke novine i nešto spečeno nalik čoveku sa kojim priča.. Obrati mu se glasom promuklog Jubba the Hatt-a.

-Jao benzin, ala miriše, ej!.. Čoveče, otkad nisam osetio miris benzina..

Ovaj drugi opet deluje ko neki goblin, a ovako veli:

-Daa.. Eee.. Kad se setim kad sam ja vozio na benzin.. Znaš bre šta je benzin, isflekaš se, osuši i ništa.. A ovaj dizel sada ne d’o ti bog.

-Ej, ne samo to, nego što smrdi u pičku materinu.. Ej umažeš se sav, ono.. Ko govnima jebote.. A ne daj bože da moraš na cevku da ga vučeš iz kante.. Pa to su muke božije..

-Ispadnu ti krajnici dok povučeš ono blato.

-Ma beži bre, posle tri dana povraćaš… Smrdi na neku trulež, nešto odvratno…

-Ma, idi..

-Benzin bre, milina.. Vidi taj miris čoveče. Meni ovo ko parfem, majke mi.. Lepo miriše! Bolje ovo žena malo da špricne, ovde i tu i tamo nego ona sranja njena neka što stavlja.. Štipa me za oči.. Još košta u pičku materinu..

Jebote, koji ludaci, pomislih.. Ono jes da i ja volim miris benzina, ali jebemu mater nije baš da mi auto ide na CHANEL No5.. Opa.. Evo stanice!

-E, HVALA VAM, SPASLI STE ME..

-Ništa sine.. Vidi.. Ako ne povuče odmah, sipni mu malo u karburator i pazi sad da ti ne presisa….

Hoću, znam sve..

A šta voziš?

Pa…. ENO šta..

FIĆU!!!???

Da..

JAO, VIDI FIĆU MILE, BOG TE JEBO KAKAV JE..

Brate mili, ako ga nije čuo ceo autobus, i to onaj što je dve stanice iza njega, onda ne znam… I sad.. Ceo autobus gleda u to ČUDO! Zbog kojeg majstor još ne kreće sa stanice dok na benzin još uvek da inspiriše vazduh im svima miriše. 

Hmda hvala, doviđenja..

Široki osmeh i jedini zub gornje vilice dobrodušnog džina u vunenom džemperu uz buljave nasmejane oči gledali su skupa i dalje prema Fići, dok je kretao sa stanice… 
Poslednje što sam on njega čuo pre nego što su se zatvorila vrata bio je početak priče upućene njegovom drugu  goblinu, o njegovom Fići, na koju je verovatno i goblin imao sličnu fićastu repliku.. Kao i svi uostalom. Koji su nekada živeli. A sada piju dizel što smrdi (živeo predsedik).. 

PSSSSSSssKLUMP!
Zatvoriše se vrata žute donacije zemlje izlazećeg sunca.  Vroooom… Ode.. 

Jebote, krajičkom oka vidim da i dalje gleda u Fiću… Da je neko kojim slučajem bio ispred autobusa… Sad bi bio međ šarama guma istog.. I nigde više. 

Kakvi ludaci..

No, vratimo se iz komedije u dramu.. Samoubilački pretrčavam Višnjičku, dolazim do mog siročeta. Dobro je, tu je! Već sam ga video bio u kandžama firme za finansiranje vlasti kradenim novcem od sirotinje  (Parking servis). Ili natovarenog na taljige ugroženog pripadnika nacionalne manjine kradljivaca sekundarnih sirovina.

Srećom. Nije ga niko dirao.. Nije dugo potrajalo.

Ajde dušo da piješ benzina.  Žedna duša moja crvena, mrtva, samo što ne zaplače.
O, srce me boli kad te vidim tako bespomoćnog.. Ionako izgledaš ko đubre. Sav iščukan. Izdrndan u pet boja crvene, rđav ko žena, još kad staneš tako. Ko neka popišana bubamara kojoj su otpale crne tufne, jer ima običan, a ne pegavi tifus. Ajde mali.. Sad ćemo, sad ćemo.. Debenziniralo  malo moje… Pa ne može se ići na vazduh, Đombade surovi, jel’ da da ne može. 

Kako ide pesmica: „Kad ti život udahnem, kad se stvoriš tu kraj mene,
primaš me u naručje.. Poput prave ženee…“

Ček, malo za karburator da ostavim, ako bude trebalo..

AUJEBOTE AL SAM ISPROSIPO, sve po akumulatoru.. AKO SE SAD NE UPALIM, NIKAD NEĆU.. Nema veze, bitno da u rezervoaru ima.. Aj sad… Da vidimo.. Oćeš li… Da me ispoštuješ.. 

VRVRRVRVRVRVRVRVRRVRR…  Ajde, ajde, ajde….. GRRROOOOOOOMMM!

TOOOOOO!!! 

Idemooo,

AH TO MI RADI, AH TO, TO MI RADI!  AH TO MI RADI, TI SI DUŠO NAJBOLJI!..

HAJDE ZGAZI TE NOĆAS U TRI.. FIĆA ĐOMBIJAAA..
VOZI TA NA HAUBI, DO TERAZIJAA, ZGAZI TE NOĆAS U PET FIĆA ĐOMBIJAAA! 
FIĆA ĐOMBIJA I TI I JA… 

Cepaj mali! Mali si, jebi ga, ali imaš ku.. Srce kao kamion sa prikolicom na lakat! 

A SADA! Pošto smo napojili voljeno biće, idemo van civilizacije, jer čovek je nekada bio deo prirode dok nije prirodu pretvorio u sranje.  A sranje je za ljude, a ne i za nas drugarice i drugove životinje. Zato mi idemo u prirodu! Ah, red je da se i ja natankam.. Žedan sam ko kost prerijskog šakala što se u stepi beli.

Uzeću ZELENU MILEVU DA ME PUKNE MAGNEZIJUM!

Onaj… Knjaz Miloš mi nikad nije bio omiljeni lik.. Ni lik, ni voda. Kumu glavu odsekao, serem ti se ja na čoveka baš. I na kiselu vodu.. Nakokali mjehuriće više no drugi i sad su kao kul.. Šabani. Tri srca je bre bila mama za sve… IZ SLOVENIJO.. Piješ i slušaš PANKRTE..

Ostaviću mukicu moju crvenu ovde na ćošak ispred radnje da se malo osunča… Za toliko ga neće ni pripadnici ugrožene nacionalne manjine čergari odvesti, niti će ga ukrasti strašni haremski čuvari (a što bi kastrat bio strašan bilo kome nemerem kasti, strašna je samo sudbina njegova tužna, pretužna)..

Ali, dobro je malo osunčati kola ponekad, protiv plesni u vratima. 

A dok se siroče sunča. Odoh da obnovim elektrolite..  

AAaaaaa braćale, koja gužva u radnji!..

Ženetina natovarila neke kozmetike i pečurke i trista nekih… Gluposti..

Neće da pusti ovog jednog radnika sa jednom flašom piva i malterom na ramenima, da je ne čeka.. Kako to mrzim.. A pakuje, sine, ko usporeni snimak…

Ah, kako sam žedan i umreo, zovu me oni mehurići u flaši. Zovu i zovu, vidim kako se meškolje u boci.. Eškele-meškele, ko neki Madžari.. Još osećam bluz u lobanji od sinoć. Ne čujem na uši i nemam oči čoveka. Dobro i dođoh, majka mu stara. Sve mi je loše, samo intenzivan miris beznina koji me obavija čini me srećnim i svedoči o uspešnoj operaciji natankavanja malog koji se smeje na suncu i greje dečja srca…  

I taman pomislih na benzin, jer se onako fino ćuje, što bi rekli Crnogorci, kad neka normalna dama iza mene u redu se oglasi..

-Jaoj.. Ala se osećate na benzin. Uf, joooj..

-Šta ću.. Stao mi je auto, morao sam iz kantice da sipam, ispolivao sam ceo rezervoar i sve ostalo, a i sebe. I samo da znate da to shvatam kao kompliment.

-Dobro, ne ljutite se, samo kažem.. Malo mi je jako.. Uf, pi!

-Eee, a zamislite tek da sam se zapalio… Kako bi tek onda smrdelo, A?.. Na paljevinu!

-Jao, strašno, taman posla.. Daleko bilo.. Šta to pričate, bože.

-Hvala.. Ipak Samo Đombad.. I ne daleko, nego ne bilo nikad, ako mene pitate..

 

Znam ja.. Sve biste htele da se dobri Đombad zapali u jedan.. Plamen od ljubavi!
Ali, ne, neee. Nema više, izgorele svećice..  Nema ljubavi u srcu gradu!  Ain’t no love in the heart of a city… Hm.. Pa ja i nisam sad u srcu grada, ovde njiva blizu ko i šljiva..
No, bilo, kako bilo.. Na kraju uvek ostaje samo miris benzina i dah ovog.. Odvratnog proleća koje se oseća u svakom zraku smrdljivog sunca..

Sunca, što ga deca u žuto boje..

Mala deca, koja će sva sutra, blago čiki,  biti vojni obveznici, jer ako odavde udare Bugari i odande opale Albanci… Ko će da nas..

JOŠ NEŠTO?

Kasirka… Brrr..  Sa svime veštačkim na sebi sem gronika prekinula je moj setni i nadasve romantično rodoljubni monolog. Inače, izgleda groteskno kao neko zlo čudovište iz japanskih crtanih filmova. Isto tako bljuje vatru. Ima iscrtane obrve, usta, ima neke boje oko očiju. Nema vrat, ali ima nokte koji se posle dva centimetra drečavo narandžaste dužine savijaju ka dlanovima.. Kao ona leptirica u domaćem horor filmu. Ili uopšte horor filmovima. Izgelda ko EVERGREEN HELLOWEEN.. Kao da je to namerno uradila izgubivši neku bizarnu opkladu. Ja sam bio panker, ali ovu modu… 

JOŠ NEŠTO!!!? 

-Ne, ne, ne. PREDAJEM SE! BRZINE IDU U H! Samo ovu Milevu… Hvala, doviđenja.. Evo, izvinite gospođo još jednom…. Sad će da se izvetri lokal. Šta mogu.. La situacijon e kritik, što bi rek’o moj pokojni ujka Miroljub..

-Ma, ne, ja samo.. Eto, meni prejako, niste vi krivi.. 

-Uskoro od mene..  Ostaće samo miris mandarina. E.. Pošto su vam mandarine, bajdvej, znači nausput?

-140 dinara!.. 

-Da, da.. Kao što rekoh.. Samo Mileva i miris mandarina..

Inače, (nausput bajdvej).. Odgovorno tvrdim da su konkretno mandarine u Čolinoj pesmi samo puki izgovor za rimu sa benzinom. Dakle,  miris benzina je glavna stvar i lajt motiv! 

Nego šta! Miris krvi i miris benzina, jedan čovek i jedna mašina!

Mada ima i onih koji bi da benzinom i upaljačem pale ljubavne vatre..
Ali to.. Ne ide tako, izgori se brzo i posle toga ne ostane ništa.. Pravo gorivo srca je već C2H5OH, on mu postojano drži tu temperaturu čežnje sa idealnim odnosom užitka i ljubomorne boli..

Jel tako Fićo moj rumeni. Jabuko moja gnjila, osunčana? 

-Pa, tako je!.. 

-Pa nego šta… Još se nisam otreznio.. Blago meni… Sad će mi pored kola još i mačak Toša početi zboriti. Možda na drevnom egipatskom, ipak je on..  Albino božanstvo, nkad piramida, sada čuvar drevnog rebrastog radijatora. Možda ne bi bilo loše da mu nacrtam neki hijeroglif na istom. Da mu bude lepše. 

Advertisements

Iz edicije „Banjski dani“ priča druga: ~MOTIVACIONI TRENER~

-Prnjau?

-DOBRO BRE TOŠO, SUNCE MU LEBOVO! možeš li ti IKAD normalno da se izraziš, kao ljudski mačak! ZNAČI – MJAU! JASNO I GLASNO.. Da čujem!

-Prnjauu?

-Evo ga opet.. Ne gledaj me tako ko mačak u čizmama iz crtanog filma.. Da znaš ti kako se mačke deru, sramota bi te bilo.. Sećam se one Smiljkine grozote… To crno i ZLO, debelo ko slon! Onim očima kad te pogleda, ko sam ĐAVO! TO JE MAČKA, ŽIVU DŽIGERICU JEDE! Da priđem ne smem, odgrišće mi glavu. A ne ti ko neka.. Snežna kraljica tu – prnjau.. Sram te bilo.. Slušaj mene i pamti.. Pazisad: MJAUUUGRR!!!!.. KAO SABLJOZUBI TIGARRRR! Aj sad ti..

-Prnjau.

-Namerno me nerviraš od sabajle.. Vidi… Da ti ja nešto objasnim.. Nema ti drugih, odoše kod šeika, alejkum selam, kobasica mortadela. Namasti. Jebigabaki… Sad sam ti ja sve.. Moramo to timski da rešavamo! MJAUGRRRRR!?…

-Prnjau.

-Ah, očigledno me ne razumeš.. Vidi, Tošo.. Napolju je džungla!.. Ti jednostavno moraš postati borbeni mačak! Ne možeš ti samo tako da se maziš ko neka.. Maaca.. I da glumiš trafo stanicu. Jebote taj vibrato, kako ne dobiješ upalu grla nije mi jasno. Ti moraš da pokažeš lepo.. Autoritet, znaš.. Da se suprotstaviš.. Da braniš teritoriju bre ko DOBERMAN!.. Ti si predator! Na proleće hoću zmiju da ti vidim u zubima, i osmeh krvavi, jasno!? Može i manja, ali da je zmija!

-Prnjauuu?…

-A-a.. Važi… Videću zmiju.. Ali na animal planetu. ‘Esti doručkovao nešto, jarane? Jesi.. Da vidim ja kako to izgleda, možda si i od hrane nežan.. Krc, krc… PIH! kako možeš ovo da jedeš?.. BLJAAAA! Em je neslano, em na bazi ribe.. FUJ! Ko smoki od ribljeg ulja.. BLJAK! Seti me na detinjstvo.. Kad su mi davali ono riblje ulje u crvenim granulama KO OTROV.. Prva pegla zaborava nema. Znači, nije od hrane… Jer ovo samo lud čovek može da jede…

-Prnjau!!!…

-Ama neću ti pojesti stipso, samo sam probao, čoveče.. Lepo miriše, ali je groznog ukusa i totalno neslano… Slično kao i hrana za nas, ljudska sranja.. Eee, da ti znaš, dragi moj white sensation, šta psi jedu.. Eeee… Bolji gulaš u životu nisam jeo, od onoga što su ga spravili dole od hrane za kerove graničara…. Junetina u želeu čoveče.. Čisto meso za vučjake i šarplanince, a konzerva -. pet kila sreće!.. Otvaraš bajonetom, jer ne probija ono otvarač za konzervičice kavijara.. Pa dodaš luk.. Pa se udinsta.. Hmgrrrr.. Mljac!

Prnjauu…

-Gde ćeš sad? Nismo završili! I spusti taj rep, kad razovaraš sa mnom.. Pa, da, ideš da kuntaš… Da nadoknadiš, jeste.. Juče si spavao samo od ujutru do naveče sa pauzom za ždranje i kad proveravam dal’ si živ. Auuu, imamo mi mnogo ovde da radimo… Mnooo-go..

Teško bogami da će išta biti..
Mnogo mi je beo, mučenik..
U duši je beo.
Tuga.

SUPERHEROJI DOMAĆE KINEMATOGRAFIJE

Gledam ove filmove… Šarene..

Te neka super vonder žena, žena koje nema, te onaj u gaćama leti, bože, kako ga nije sramota, superkeva daga vidi.. Ili možda, momak leti honorarno za gej paradu, ili radi kao striptiizeta.. To je postalo popularno za devojčako veče.. Onda onaj u oklopu, leti i mudruje, onaj drugi nervozan, nervozan.. Svaka mu dlaka smeta… Pa onda raznorazni nabildovani tetovirani momci pucaju pravedan mortalitet širom sveta iz plejade streljačkog oružja i artiljerijskog oruđa..

Te onome mučeniku ubiju psa, on krene u totalnu osvetu, ubije im i tapete.. Te onda čudovišta razna.. Mala, zelena, žuta, zubata, ušata, velika, srednja, malaga-vanila-kajsija, goblin, golum, vampir, Vulin.. Pa deca čarobnjaci, mstzorsci čarobnjaci.. Patuljci mađioničari.. Pa onda pirati.. Pirati ovakvi, pirati slani , neslani, pirati engleski, domaći, pijani, zaljubljeni, pirati iz cirkusa, živi, poluživi, neživi, sa pipcima, bez pipaka, sa morskom zvezdom, bez srca, sa srcem, samo sa srcem i bubregom.. Sirene.. Sirene zle, sirene još zlije… Žene. Žene su zmije (majka Zoka uči me)..

Brate mili, puna mi glava čudovišta i buke od dum dum, rasprskavajuće, zapaljive i protivpancirne municije i one sa esplozivnim zrnom i sa nuklearnim punjenjem.. QA gde je tu obležavajuća i fosforna? Počeću po zidu da puzim i pletem gobline.. Goblene.. Naoružan atomskom bombom. I parčetom pice.

A onda lepo uzmem i pogledam domaćeg Profesionalca po sto pedeset sedmi put..

I Luka Laban ih sve počisti.. Sve..

I zdravo đaci..

Volim da verujem da imam neki gen od druga tate vezan za sklonost ka obaveštajnom radu.. Ali… Pravom, ne onom holivudskom -„treskan, ne miješan“.  Romantizovan Duško Popov (original Džejms Bond).  Zamisli da mi neko treska pivo.. Ili da ga meša.. Pa ima da ga tresne smrt tipa sekira Šumadinka, pre no što izgovori „Nula, nula!..“, od: „..Nula, nula, sedam!“. .  Nisam baš siguran.. Bolje bih se snašao, cenim, kao Leon the Professional, nego luka the Laban Professional.

Možda… A možda i ne bih.

Al’ stvarno me smara… Ono kad mi kažu – „Ne gledam domaće filmove..“

Brate, sestro, nešto.. Sve si mi rek’o time..

Ako ih ne gledaš jer kao – DOMAĆEEE je sranje, STRANO je strava… Jepse.
Ako ih ne kontaš i nisu tvoja priča.. Okej… Ali i to šalje neku poruku. Svaki humor i radnja filma imaju svoju publiku..

Filmovi se uglavnom i prave i rade CILJANO za publiku kojoj se žele prodati.. Daješ im ono što želi.. A ako publika želi nekakve gluposti, to ne znači da je film dobar, jer ga je puno ljudi gledalo.. To znači da je populistički. ništa više.. Može da bude dobar, ali jdno ne porazumeva drugo…  Šta ljudi žele? Akcijetinu i rokačinu uz nešto ljubavnih bljuca, sves’ goblinom iz svemira ili iz šešira. Još poneka debilana za dečicu… T to je to..

Volim i sam da pogledam neka ostvarenja marvelovih stripova što sam čitao kao dete, da vidim, kako su videli heroje koje sam ja video u stripu…  Ali… Svako preterivanje u jednoličnu fantastiku i još gore u plitki humor je suvišno… Fantom, na primer, kojeg igra Bili Zejn, onaj iz Titanika zlikovac lijepi… Je sve samo ne Fantom… Dok bi Danijel Krejg i strukturom i ružnom facom sa onom nosinom i godinama bio pravi Fantom. Duh koji hoda, koji ne umire… Koji je jači od deset tigrova, čiju facu kad vidi čovek odmah umre… Fantom.. Koji se bori protiv pirata i svih zlikovaca vekovima.. A ne ono manekenče u ljubičaste helanke.

Zamara, to.. I jednostavno.. Nije nešto što može do mene dopreti značajnije.. To je kao… Prvi nivo u igrici.. A da bi razumeo domće filmove (NE SVE, ali one kultne), moraš da pređeš celu igricu..

Štos je da razumeš i kapiraš i da puno toga zaista ZNAŠ, POZNAJEŠ prilike.. TEK onda.. Imaju smisla… Moraš malo živeti ljudski, da bi to spoznao i pojmio..

„Žikina dinastija“ i „Ćao inspektore“ su neka vrsta kinematografskih narodnjaka.. Poluerotičan prizeman humor sa forama Her Žike je pitak svima.. Pravljen planski narodnjak za šire narodne mase, ali je u isto vreme donekle i simpatičan.. A malo i parodija na volšebnu Dinastiju.. koju su svi gledali ko sumanuti tih godina.

Borivoje Šurdilović i Kamiondžije.. Realna stvar, a opet razbibriga.. Dobre serije, smejala se cela nacija.. Šta fali? Krv? Seks? Eno ti Slučaj službenice PTT.. Erotika eve Ras.. A cela nam je istorija krvava… Od sutjeske do Neretve, preko Marša na Drinu..

Svi Kovačevićevi filmovi su već krajnje ozbiljna priča…
Drame po kojima su snimljeni filmovi, naravno. Tu nema zbora..

A i partizanski poneki zna da bude baš odrađen realno i kako treba..
Neretva je oskara zaslužila, iz političkih razloga ga nije dobila. A Pikaso je radio plakat za film. Kozara je isto divan film. Saša takođe..

Otpisani , da se ne priča.. Rađeni po istinitim događajima (čitam sad po forumima da su i oni bili četnici, a čim piše na netu, mora da je tačno), a opet približeni narodu, partizani sa manom i strahom..

„Naročito Prle, sve marifetluke zna!“

Naši su glumci poznati i mnogi manje poznati zaista odlični i filmovi su mnogi domaći vrhunski.. Svetski vrhunski.

Umesto da deca gledaju po diktatu „Kralj Petar Prvi“, jer je Lazo kod Vučića, bolje da pogledaju „Marš na Drinu“, a onda da im se kaže da je taj film snimljen u vreme najljućeg komunizma i još nagrađen u Splitu… Onom Splitu! Ne moram napomenuti da mu „Zaspanka“ nije ni prineti.  Što birekao major Kriger: „Uzalud ste se trudili..“

Ne bi bilo loše gledati domaće filmove da se ljudi malo podsete ili po prvi put pogledaju kako je Beograd sedamdesetih izgledao, i kako ni na šta sad ne liči.. Samo to. Ništa više.

Odrastao sam na domaćim filmovima i verujem da su mnogi u rangu najboljih svetskih . A čak i bolji, za mene, jer ipak, samo mi sa ovih meridijana možemo do kraja da upijemo i skontamo naš specifičan humor.. Ali nam je blizak donekle i francuski humor. U istoj meri koliko mi je blizak francuski humor Žandarma iz Sen Tropea ili iz radnje Delicatessen, toliko mi je onaj američki potpuno debilan..

„Policijska akademija“.. Ili MASH serija (film je kul)..
Pa onda ono… Beni Hil. Mislim, toliko toga ima što truje ganglije..

Moglo bi se postaviti pitanje ovako: „Da li su ti smešne Kursadžije.“

Odgovor govori sve. Psihoanaliza kinematografijom (hm, mogao sam ovako nazvati belešku, zvuči zajebanije).

I ima tu samo još jedna stvar, a to sam čuo od mog kuma Ante…

Da bi se ložio na strano, i bacio u inostranstvo, proputuj prvo malo svoje.. VIDI, pa kaži da li ti se sviđa ili ne… Umesto da sereš napamet, SVE JE VANI BOLJE I LEPŠE.. Prvo na Uvac, pa u Niš, pa onda u kanjon Tare, u srceŠ umadije, pa idi u Pariz.

Ili u Prizren ili u Peć… Kragujevac, Kruševac.

Serem ti se ja na kosmopolitstvo, a da svoju zemlju nisi obišao i upoznao.
Tikvo što bi kondir želljela biti. Ali, tuki. E, slično i sa filmovima..

Ima dobrih, ima i lošijih.. Ima glupih – „Ćao inspektore – svemirci su među nama..“ „Mehanizam“.. Majko mila, koja glupost… Ali, koliko god ti neki filmovi zaista bili glupi…

Opet nema tog superheroja sa planete Kripton koji može prejebati..

BRANIMIRA MITROVIĆA

BATA JOCU

KATARINU ANĐELIĆ

BILIJA PITONA

MAJORA KRIGERA

TURBO SUKI

PETRA POPARU CRNOG

RISTANU GOLUBOVIĆ

JARIĆA T. ŽIVADINA

KONSTANTINA DE SISTIJA

ILIJU ČVOROVIĆA

MALU MARINU

BORIVOJA ŠURDILOVIĆA

MIŠKA

VALTERA

LUNU (Crni bombarder)

MILJENKA I MANJINU!

I NARAVNO LUKU LABANA

Mislim.. Leti supermen i leta (manevar letanja iz jedrenja) betmen, puca ovaj, puca onaj, i svi imaju neke super moći ili tonu surutke sabijene u poprečno prugastom mišićnom tkivu tipa – hiljade i hiljade sklekova..

Ali.. Ipak..

Ko je onaj strašan baja, cica-mace što odvaja?
I ko to dobro zna štos iz Minhena?
Lajte kere Jakobsfelda!
Sunce mu ‘lebovo!..

 

ОПРЕЗ! Противбрадно масло..

 

Е.. Овај восак за браду…

То вероватно морам да је пустим ко владика да би било ефекта од истог на мене.. Или не знам са тим.. И ако не знам, нећу да знам! И нећу да пуштам браду ко владика.. Нисам је ни пустио из хипстерсуперпостмодерне, него што ме мрзело да се бријем, па да је шишам, и на крају…

Економик испаде.. Један жилет сам купио.. Прошле године.. Ништа пена, ништа лосион за афтербријање.

Ставио ја тако.. Једном тај восак, као ајде, можда је културније.. Да не изгледам баш много ућебано као алкос подно Скадарлије што му брада мириши на мешавину пегле од паризера, шоре и балтик вотке. Нарочито на милонзи.

И чешаљ узмем, и восак и све оно фино, културно.. мало још маказицама.. На опасно.. И то.. И ставим ја восак..

Мајко мила, кад сам ја оно измазао..

Осећао сам се ко да сам се загњурио у овчији лој са смрадом мешавине ваниле и ималина. Све је деловало као д је умазано неким огромним противчовечијим лабелом.. Чешаљ ми остао залепљен за палац..

ДРЖИ КО НАПАЛМ КОЖУ! .

НЕЋЕ ДА СЕ СКИНЕ! ШТА ЈЕ ОВО, ЈЕБОТЕ!

ОСТАЋУ ВЕЧНО МАСАН КО БУРЕК!

Ово је брате нека машчина из утробе нарвала.. Ово  убациш у тенк и комотно може да пичи још двеста километара… Пре него што експлодира и дигне пећурку у ваздух..

А МОЖДА ЈЕ И РАДИОАКТИВНИ ПЛУТОНИЈ КОЈИ ЗРАЧИ!?

А можда и не зрачи..

А што се тиче браде и ефектна бјутија на њу..

Све је остало ПОТПУНО исто, само је било страховито масно…

И смрдљиво. На те твари…

Кад сам видео шта сам урадио, моментално сам почео да размишљам како да се деконтаминирам од љепоте твоје и твоје машчине… Да сам којим случајем антистресно запалио цигар дувана, експлодирала би ми у пламену глава, морало би да се кречи и избили сви осигурачи у згради..

Било би као у оној песмици Заклане чељади: „Сада његово безглаво трупло прави по школи покољ дупло!“

И није лоша идеја за кућни савет.

Размишљао сам логично, и искористио своје знање из хемије.. Шта би било најбоље да ми макне ова говна… БЕНЗИН! Наравно! Бензин би ово расточио.. Јер слично се у сличном раствара, маст у масти… ПЕТРАОЛЕУМ! Али ко ће овако увоштен да силази до кола и срче чорбу на цревце из резервоара у флашицу колоњске воде.. Па не бих стигао да напуним 30 милилитара, већ би ме везали и експедовали у институцију, одговарајућу.. Затвореног типа.

Знам… Помоћи ће АЛКОХОЛ.. МОЈ ДОБАР ДРУГАР.. Антистрес, антидепресив, одмашћивач душе рђаве.. Лепша половина моје личности. Да баш не стављам.. ЦИФ на фацу и сону киселину.. Милим, „не ми за мене, но ми за бабу“, можда ме пољуби нека женскиња из милоште и куртоазије и изађе јој аутоматски екцем и алергија, остану јој са кармином и усне на образу мом.. Или још горе, ориба плочице мноме. И каду.

Дакле – алкохол.. Иначе се ми Радовићи бријемо у складу са нашим хајдучким пореклом.. Чистим алкохолом.. Са том разликом што је друг тата еволуирао у метросексуалца па рока после алкохола три креме плаве. Срећом, ја сам остао козак и хајдук до смрти! Мене ген искона нашег није прескочио ко прасенце тарабу.. И користим само алкохол.. Подмажем се ћевапом и крај приче… Понкад кад багрем опадне.

Зато ме је ово срање тотално бацило у ребус.. Хипстерај је дефинитвно мом организму стран.. Одбија га као тјело вепра розе позе.

Сипам у обе руке богато алкохола… Дубоки удах и – ААААА!!

КРЕНЕМ ДА ТРЉАМ!!!..

СТРАХОВИТО СИЛОВИТО ДА ТРЉАМ!

СВЕ ПРШТИ ПО ОЧИМА И ФАЦИ!..

СВЕ БОЛИ, У НОС МИ УШЛО, ОНАЈ МРТВАЈЗ ПОЧИЊЕ ДА СЕ РАСТАПА!
СМРДИ ВЕТАР ЈУЖНИ, ОГАЊ ШАРА МОЈЕ ПЛОЧИЦЕ (КУПАТИЛСКЕ)..

ИДЕ! НЕКАКО.. ЈЕДАН ПЕШКИР, ДРУГИ ПЕШКИР.. МЕЊАМ ПЕШКИРЕ  КО РЕДЕНИК НА ПУЉЕМЈОТУ (митраљез. руски. прим. прев.)

САМО ЈАКО..

Како рече команданте Ел Че:
„Не смемо изгубити почетни ентузијазам са којим смо кренули у борбу!“

ИПАК ЈЕ ТО ЧИСТ 75% АЛКОХОЛ.. ИНДУСТРИЈСКА ЈАЧИНА!

САМО ЈАКО!

МРРРРРРР… САМО ЈОШ МАЛО ДА ИЗДРЖИМ, ПА ПРЕЛАЗИМ НА ФЕРИ!

ОДЈЕБАЈАЋУ ТИ МАТЕР ко Ултра Бобан годзилу у песми…

Уххх.. Мање га има.. Доста мање… Да видимо извештај о штети..Нос ми је ту.. Мислим да имам очи још увек.. Црвене су, јебига, битно да су ту.. Нема тих очију које противсунчане наочаре не могу да сакрију. И њима грозоту људску туђу од њих да скрију. Дај сад лепо фери.. Ја сам у купатилу,  а он стоји у кухињи, нормално, што би стајао у купатилу.. Ко још пере ноге феријем?.

Ох, дивота.. Требало је и да претпоставим да Миролав користи само СЕНЗИТИВ ФЕРИ са камилицом и бљуцом капибарице како би му кожа на рукама била ко код неке мадам. Ију., какав ми је сав фенг шуи.

Може..

УХХХХ!! Ала пени! Чини чуда против грозоте и уз само мало воде.. ЕЈ НАФТУ НА БРОДУ РАСТВАРА, а неће мене да врати на фабричка, надасве хајдучка подешавања…

Хихихих.. „Онда мало исперете..“ Како кажу у реклами..
Могао бих и топлом водом.. Против урока.. Ашик водом млаком.

Ево га, какав сам ко лутка.. Пиво ће смрад камилице одагнати постојано и полуаутоматски.. Нема тога што Блуз и пиво не могу да реше..

Е сад, кад смо се успешно и надасве МУДРО ослободили козметичких стега, кренимо у зезање.. Како кажу другови из Нервозног поштара: „Нису ни хајдуци, нису ни козаци, највећи је хаос кад се напију босанци!“

Ију што волим хемију, увек сам је волео!.. Како помаже човеку.. Фала тетка Миро, што ме свему научи.

А ОВО.. ОВО ЗЛО ЉЕПОТЕ!

Тиме ћу да подмажем Фићи ауспух изнутра, па кад мотор постигне радну температуру… И она ОТРОВЧИНА почне да испарава, да прелази у ОТРОВНИ ГАС!.. Преживеће у целом кругу двојке само локални алкохоличар звани Попај (он има онакву смрдљиву браду из горњег описа), и онај други лудак, доброћудни, што вози распали трабант и изгледа као пола Гандалф – пола Деда Мраз (и он носи смрдљиву браду исто)..

СВЕ ОСТАЛО МРЕ.

На страховитом загађењу завидео би ми и харизматични доктор Асептик, зли лик из стрипа Алан Форда који жели да уништи планету загађењем.
Можда би ми чак и завидео…

Хихи.. ЧЕК! Да не заборавим за сваки случај да нацртам лобању и две кости на овој теглици.. нећу се ја опет преварити.. Него..

Да се не умасти мој добри Друг тата,
што се (авај!) за сваку козметику хвата.

Из едиције „Бањски дани“ Прича прва: ~Плима утисака~

Штовани..

Од данас, па све до трајног повратка у мој исконски хабитат у строгом центру, тамо у нека доба, можете уз остале глупости овде, од сада пратити и глупости које ће излазити у супер новом фељтону Дневника возача црвеног Фиће под додатним називом:

БАЊСКИ ДАНИ 

То ће бити један својеврстан.. Спорадични бизарни летопис.. Дневник у дневнику, ко унутрашња контрола тајне службе- Па, кренимо.. Јер утисци су ко матица јаки..

ПРВА ПРИЧА ће се тако и звати..

ПЛИМА УТИСАКА

Ето..
Отишао је велики брат Нешојба у далеки и пријатељски Дубаи. Тамо су одвећ Тамара, жена му и ђеца.. Моји братанци, моји блуз брадрси. Остао сам сам у стану, ко у песми, а у Вишњичкој бањи и добио одговаран задатак да чувам добро ту цитаделу. И чуваћу је.. Као веган мортаделу. Није да није тога било пре, али сад је баш мало период, дужи онако..

Али, добро.. Не могу опет, рећи ни да сам баш сам, јер, где год да идем, иде са мном и моје никловано чедо. А не ради се о никлованом малом буди или неком фенг шуи геџету. И наравно, још као једини домаћин, остао је са мном мој верни цимер мачак Тоша. Већ описан и опеван у текстовима и стиху..

„Тоша једе слану плазму, Џону Рамбу спрема казну!“

Иначе, Тооша тренутно вежба камуфлажу у радијатор. И то, морам признати, веома успешно, пошто је прљаво бео и сав се стопио са радијатором, јер га исти греје. Топљени мачак, нисам га ни приметио… Браво, звери!

Кад мало боље размислим, онако са погледом у даљину… Јееботе, то је то..

Шта друго човеку за срићу триба, осим пиштоља и мачка. Добро, алкохол. То иде по дифолту. Нећемо се шамарати.. О човеку причамо, не о филадендрону.

Треба, илити фале – танго и блуз, рекао бих ја.. И чашичка (чаша), офкорс. Шмекери из ње пију виски и коњак, али ја сам стока, што је пред драгстором расла, и узећу увек наравно пиво. Несам школовала.

Није то клише, него је гушт…

А потребан је уз све то и неки добар декор, јел да? Реквизита је ту, али фали и околиш осговарајући. Фали оно што још зову стручно – ОНО НЕШТО. Као што је то ОНО НЕШТО мирис дувана за луле у просторији са мистеријом. Нема те свеће и тих смрдљивих миришљавих штапића свих синкретистичких секти, које га по дивноћи могу надјебати. Односно прејебати. С’ опроштењем. Наравно. Само културно. Лепенко зонфа.

А декор.. Декор је овај управо чаробан.

На првом месту.. Оно што је мени као великом и преданом мизантропу битно – јесте да нема људи! Нема их! ❤ Нема њихових носева, њихових погледа, питања, свих њихових навика и штроке.

Једноставно.. Нема их! Не могу их понети ни кад их мало има, а најбоље ДА ИХ ПОТУПНО БРАЛЕ НЕМААААА…

А, нема их, нема их, нема их, нема их, нема иххх! (Рундече опрости)

Сведени су на најнужнији минимум и може се уместо звука које они одашиљу из својих тјелесина чути само тишина.. Благо шушкава тишина уз повремене језиве звуке које одашиље мадр природа. Па има ли шта лепше?

Не знам тачно дал’ ово што реже реско тишину јауче ветар кроз празна и пуста поља (В. Илић), или пак, фебруарске (већ фебруар сунце му лебово!) маце љубавно цвиле.. Небитно је, само нека звижди. Сиво и сабласно, никл-кадмијумско небо милује голо грање и тај звук ветра (или маца ћералица) се са суморном сликом стапа, па тако лагано и постојано плене моју душу својом дивљом питомошћу.

Са терасе..

Види се само голубије сив, Дунав,
Та велика стара река,
што злокобно претећ’  неопрезну жртву чека.
Да уз крик старшни и ужасни у њу се стровали..
Тјелесина модра нека.. 

Цео је дакле, овај амбијент као из каквог лепог, а доброг хорор филма, каквих нема много. Исијање, рецимо…

И у тој атмосфери.. Чекам и ноћ..

Ноћ која ће сав тај угођај да подигне на куб и донесе са собом.. Па можда чак и друга гаврана. Реално, браћале, досадиће ми да причам само са мачком Тошом. Ионако једино зна да каже „ПРЊАУуу..“ Што значи или: „Хоћу напоље!“, или, „Дај ми да једем!“. Других разговора у дијалогу са њим и нема. Све је то мој бесконачни монолог. Патолошке природе. Нормално.

Нажалост, колико год ово лепо изгледало, свестан сам добро и болне чињенице, да ће ускоро све то оно ђубре, пролеће да поквари.

Људи ће тада да се страховито размиле и подебиле, почеће да шене на Сунце, ко да опште са њим. Све ће да озелени, као да је сирота мајка природа добила акутну морску болест и оно неко срање ће почети да опада са брезе. Па ћу морати да чистим терасу, између осталог да не бих и дупе чистио од брезе. То је невероватно како се тај.. Брезин отпад свуда завуче.. Проклето годишње доба.

Зато.. Треба уживати док ова лепота још траје.. Човек овако нешто никада не може да створи, само да уништи. Зато и јесте ђубре. Зато га и мрзим. јер је стока.

Ах, мого би опет и снег. Мало макар.. Осећам се романтично кад асфалт мрзне.
А овде можда и какв добри приградски медо наиђе. Да поједе ове голуме из комшилука што умеду и хоћеду да декћу амулаторе. Ако ли не, ОУАААРРХХ, ја ћу их укебапити. КРЦ! Ал, не сад.. Не сад..

Некако с’ пролећа.. Кад испаркира се мајне Фића.. Па, искочим из жбунића..
Са тестером за ОТО… Сад се само ужива.. И могла би да падне једна дремка инспирисана мотивима из Алана Форда.. Илити наше стварности.

КРАЈ ПРВЕ ПРИЧЕ

Аматер греха у Црвеном Змају

 

Небо је сиво и хладно је..

Пада неко срање са неба и људи су намрштени ко усрани јазавци. Истрошили се за празнике и сад се питају зашто буљећи у празину и рачун за срују.. Али, то је реторско питање… После нове године нема кајања…
Оћеш да једеш, оћеш да… А то кошта… Па онда свиња…

Оставимо људе у агонији раља тупавих живота и пређимо на лепше ствари…

На Ауто… Односно не на ауто, него на мог Фићу.
Мој Фића је створ, све остало су возила. Мој Фића има оно што чак ни све друге Фиће немају… Заједнчку историју и судбину са мном… То лова не купује. О томе у некој од наредних белешки..

Фића,  душа моја црвена је фала другу богу ту на паркингу.. Средићу те следеће године тип-топ, ако буде било лове, немаш фрке.. Ако не.. Најдаље за 4 године ће бизи, вратиће се Ђомбад са минобацача…Али је лепо само и овако видети га на паркингу како стоји и улепшава свет. Свакако је то боље него да симулира таљиге са натовареним кабловима по периферији, док га вуче зомби коњ на издисају.  Или пак, да буде продајни експонат на Бубањ Потоку у шрафове, или на меру..

То никако не би било лепо, ни мени ни Фићи.. А ни човечанству.

Чек..

АХА! Шта је ово!?

НЕ ЛЕЗИ ВРАЖЕ!

Отворена врата на колима!!.

Па зар опет, крв вам јебем сатанистичку, покварену!? И још под новим канделабром а ла Лили Марлен, матер јој јебем фашистичку.

Почињем озбиљно да размишљам да у неку посуду ставим бомбоне, па у кола, на седиште.. Кад уђу лопови, да имају чиме да се послуже док (к)раду јер немаду „за леба“.. Неке кексе, сокове, пиво, унучиће балтик вотке и вињака.. А не овако.. Срамота, сваки пут затекну празан ауто… Никад од мене домаћин…

Па шта више који мој тражите? Украли сте ми чак и пајсер којим сам вас једаред  док сте крали тукао, и три точка резервна, штоп светло два пута, три акумулатора..

СВЕ СТЕ МИ УКРАЛИ.. ЦЕО АУТО ТРИ ПУТА…

Чак и миришљаву јелкицу.

Дабогда вам моја јелкица на гробу вечно смрдела на ванилу!

ЧУЈЕТЕ ЛИ!? УМЕСТО ТАМЈАНА, ЈЕБЕМ ЛИ ВАМ КОЉЕ!

Одавно не држим ништа у колима. Дизалицу немам, пумпу немам, троугао немам. Мислим, имам, али је сломљен, негде сам завукао жути прслук и њиме спречио неко досадније цуцкање нечега, сијалице имам три комада, вероватно покварене..
Имам неку прву помоћ за псе. Остало кад смо носили супер Биља и ја помоћ за животиње Обреновца што су им људи даривали. Сви точкови су ми ћелави ко чика Шапке. Не би повукли картон влажан ни до прве кривине.. Акумулатор сам скинуо, ђокензи-кикирики ћеш да га мазнеш по четврти пут.. Ено га испод мог кревета у соби, хипервентилирам сумпорну киселину док спавам, ко у подморници. Да би њега опет украо, мораш прво мене да убијеш извадиш ми срце, бубреге и нешто џигерице за гулаш и макнеш трупло са кревета.
Гориво такође не можеш да украдеш…  Немам ни за чашицу текиле довољно у резервоару.. Једино пипетом можеш да мазнеш коју кап, или сунђером, али чак ни тад неће бити довољно за упаљач.. Мислим да се нећу ни до најближе пумпе усудити да кренем, да не бих прошао као Бранимир Митровић… Него ће да ради кантица и мало у карбуратор.

Е стоке, голуми, поганци, говна… Што не крадете тамо где има, не исплати вам се никако да опет наиђем и претворим вас у апстрактну уметност, овог пута трајну и у две димензије.. Такорећи, негатив. Због празног Фиће…

Да видим, да нису направили штету… Па да, све испретурано. Дефинитивно је неко био, не ходам у сну ни пијан ни трезан. Опа, шта је ово? Личи на кремен за упаљаче…

ЈАО, ПА ТО СУ МОЈИ ОСИГУРАЧИ!  На седишту.. Јeeботе, свугде сам их тражио..

Царе, па одакле си их извукао? Тражим их месец дана по колима, стану, остави и продавници снова! Већ сам мислио, однео их негде фићин демон у своју небеску пећину у паклу. Одакле ли су испали, где ли си то све руке завлачио, терористо, па си их нашао?.. Ко зна, можда те је и ујело нешто. Даће добри друг бог да те је ујео фића нечим зарђалим.. Па ти се сада вилица грчи и није ти остало још много.

Ц, ц, ц.. Па што не узе бар овај микрофибер? Нов, жут.. Једино што вреди у колима… Седамдесет девет динара. Свашта. Можда има цар јеленску кожицу у домаћинству.. Кој’ ће му ово ђубре од Кинеза. Мада може дупе да обише.. Ако брише. То је оборива претпоставка. Praesumptiones iuris tantum

Aха, отворена пиксла… Наравно, нема пара.. Какав џибер јеботе, шта је очекивао да нађе у пиксли? Сигурно не опушак, тозла и дијаманте…. Било је нешто сиће у металу, фића ми дође ко касица лавица (прасице не волим ни у стилској фигури, а камоли на улици)… Не могу да верујем.. Ладно ми је украо цирка двајс динара из пепељаре.. Брате минли, какав пајац.. Па то ми је бре и нека амајлија, против урока, није за трошак..  Шта ћеш са тим да урадиш, мајке ти… Па ту нема ни за поподневну перецу од јутрос што стоји (арматура вонаби).

Ееее.. Па ово је стварно…

Оп! Шта је ово на средишту?.. Да ми није оставио рекламу?… Ако сам задовољан услугом, да га зовем поново… Препоручим другарима..

ПА ОВО ЈЕ ЛОВА ЈЕБОТЕ!!.. Права.

ЈЕЛ МОГУЋЕ ДА ЈЕ ТОЛИКИ ДЕБИЛ ДА МУ ЈЕ ИСПАЛО 150 ДИНАРА?

Моји нису, пришао колима нисам два месеца.. Какви, само црвена код мене. За данас ручак и те муње.. ХАХАХАА.. Ладно! Па ти ако наставиш да се бавиш овим послом сине, има начисто да пропаднеш.. Слушај, слободно ти сваки пут у пролазу истави негде 150 динара.. Може и више, али и ово је супер.. Не треба бити алав… Али, ако ли те ипак уватим, ко ономад припаднке угрожених националних сакупљача секундарних сировина, док су ми крали кола, изврнућу ти ипак кичму на кант као у песми  „Дробићу ти кичму“ београдског ВИС „Заклана чељад“.

Е, свашта… Да видим да није мотор украо, неки каиш да обеси о њега неке четир таште дебеле, да није скинуо ворп погон за побеснелог Макса, цинцилиндричну дидалидалицу, осцилујући каскалајдер…. Није.

ИХ, што мирише конгломерат штроке, бензина и уља и мазива и гвожђа! Као неки давно уснули терминатор.. Као онај АБЦ робот што се појављује у филму Дредо кадија. Али добро, то је нормално за стара Заставина возила. Није ми ауто дерпе па да му агрегат мирише на керозин са есенцијом помела и авокада.

Мали Мирков оригами змај је ту, СФРЈ застава је ту… Седишта су ту.. Фарови, мигавци. шаторско крило је ту… Брисачи су ту… Оух, опет ми се мало шлогирао брисач. Али то је од снијегова КилиманџарОА.. ТангОА…

Него, сад је мука.. Шта да радим са 150 динара? Сигурно нећу да му оставим у пиксли, да покупи кад наврати следећи пут. Нисам ја поштени налазач новаца лопова. Ја сам онај што бије, кад нема помоћи од народне милиције.

Знам!

Купићу парче пице са екстра холестеролом!

Ниночка из пицерије ће мени да најбоље парче одвоји са сувим вратом и пећуркама. Гљиве лударе, да ме ударе. Иначе, Ниночка је јако добра цура, али је наћалост хипик.. Воли цвеће, љубав и та срања… Но, нашли смо се око музике…

Сто педесет динара… Јеее… Какав лик.. Што му не испаде више, јее…  Улазница за Фићу… Ко за музеј, реално.. Музеј на точковима, ексклузива бато! Чек, чек…

А можда је он то мени намерно оставио!? Можда је крађа временом прерасла у милосрђе?! Кад је видео да нема ништа да мазне, па се сажалио… Ево ти, сад бар имаш шта да ти украду… Није пуно, али ипак, није срамота.. Хммм, то и није неки комплимент.. Баш напротив…

Ма јок, где је црно оставио.. Шта мени пада на памет… Узо ми двајс динара у сићи а оставио ми папир.. А-а.. Шишарке.. Зајебо се у брзини, ко зна кога ли је ојадио и за те паре…

А можда тих 150 динара носе у себи неку мистериозну поруку?

Можда је на њима писало нешто? Типа:

„У ШЕСТ КОД МАЖЕСТИКА, ПОНЕСИ ЦРНИ ПИШТОЉ И БЕЛУ МАРАМИЦУ.“

Касно сад, ако је шта писало, писало је… Навелико жваћем екстра холестерол.. Што се вари, то је сигурније. Мене загонетке не интересују… Мој отац је удбаш у пензији, ја сам само ја. Ако већ хоћете да ме зовете у ложу другови Масони (УФ, ШТО ЈЕ ДОБАР ХОЛЕСТЕРОЛ! НИНА, МОРИСОН ТЕ ОЖЕНИО) – ево вам га на! Напуните ми прво резервоар и турите златне фелне па ћемо да разговарамо о чланству у ложи и за које тачно време постајем велики мајстор…

БАМ (улазим у стан)!…

Ђомбад : „Охохооо. Бројутро народна милицијо… Деси бре Мики, легендо савезне службе, есимисе наспаво краљу?..“

Друг тата: „Па да, једе се пица за доручак, а ти Мирославе једи качамак и кисело млеко.. Лепо ти живиш, има се, може се..“

Ђ: ,,Рибице ложе се. Сој капитан, сој капитан. Шта ћеш, неком живот колац, некоме маћеха. Ти пицу ионако не волиш јер је продукт Америке, запада, Ротшилда, Клинтона и италијанских фашиста. А можда има и глутен. Него, знаш ти ону песму..

Друуууже тата, како сам ти проклет, на мог фићу, напали су опет!

ДТ: „ОПЕТ!!?? Немој да причаш..“

Ђ: „Полако, полако… Слушај даље… Друуууже тата, кад се лати мача,
побиће их Ђомбад из минобацача.. ПОБИЋЕ ИХ ЂОМБААААААД ИЗ МИНОБАЦАЧА…  ПОБИЋЕ ИХ ЂОМБААААД…“

Malo mi za sriću triba

 

Pitao me drug fejzbuk šta bih radio da imam milijardu dolara..

Pitanje iz grupe – upoznaj Đombada da bi se više sblažnjavao.

Ali dobro.. Ionako sam odavno hteo o ovome da pišem, a konačno nije neka mračna beleška za prvu ovogodišnju.

Elem.. Deda Mraze, ili koji si već Topalko…

Da imam milijardu dolara..

Prvo, sredio bih život do kraja. Realno. A nisam ja mnogo gramziv. Tek nešto malo izvan granica normale.  Skroman sam u načelu…  Ali neke stvari bih ipak kupio novcem. Srećom ono što se ne može kupiti novcem imam. Stekao sam prijatelje na samog sebe ovakvog, pa neće zgoreg biti ni neka nadgradnja. Legalna.

Putovao bih jedno vreme, to je sigurno..

Restaurirao bih Fiću.

Odselio se iz zgrade..

Dalje od ovih idiota da ih ne gledam i ne slušam više nikad. Obezbedio bih konstantne prihode, tako da nikad ne brinem o budućnosti i da li je kačkavalj poskupeo dvajs posto. Da ne kombinujem večito proizvode na akciji u današnji ručak. Otvorio bih bluz rok i tango kafanu. Definitivno. Oteo bih je od neke kladionice. Recimo Palilulska kasina, bi mogla biti ponovo kulturni objekat. Fića bi možda dobio i Fićolinu, a oboje porno garažu. ❤️

Usvojio mačora sa ulice, nikako iz kataloga. Znači dva. Uopšte, napunio bih kuću životinjama. Ako može, platio bih državi i za lava. A svakako bih imao sovu i gavrana.

Imao bih svoj motorni jedrenjak kojim bih plovio neko vreme u godini sa društvom, i koji bi služio i drugima da plove koji to žele, a drugačije nikad ne bi mogli. Jer to nije baš bagatela sport.

Ne bih imao vile i stanove.. Nisam Rade Neymar. Niti bih imao vozni park. Imao bih samo super oklopnu Ladu Nivu i mog Fiću. Koji će mi ona plastična govna sa kompjuterom za autistične vozače?.. Kartu čitaj seljaka pitaj i šlus.

Pomogao bih Miletu i Maretu koji su meni nebrojeno puta pomogli oko kola, sredio bih im garaže, obnovio instrumente…

Nadu bih poslao u London sa sve Zoricom minimum godinu dana da usavrši jezik, uzme tamo neke klot frket Paddington diplome na engleskom i za to vreme bih joj napravio školu. Sa ljudskim radnim vremenom normalnim, bez cimanja i trzavica, sa tablom i muzikom i sa pekarom u blizini.. Dobiće i salu za ples. Aman. I kola neka da može da dođe iz onog svog toponima do dgra. A ne ovo, čekaš je na viđenje ko Halejevu kometu. Dušica.

Iskri bih kupio dobar deo Krašića, da od njih ponovo napravi oazu za sve nas u Crnoj Gori i obnovi Zanzibar. Svečano bismo srušili ono sranje od solitera ispred naše baze, u skladu sa natpisom na njemu – „Mafijo ruši ovo!“

Tako je, mi ćemo postati mafija Republike Luštica. Sa maskirnim vezom.

Jereminov će da dobije novu kičmu, snagu Bleka Stene i dva robota za automatsko slikanje žena i pejsaža. Terminator blenda i Foto – Timotije. I rezervne baterije za obojicu.. I SSSR lunohod za Deliblatsku peščaru. Isto sa objektivom. I po koje jutro i lanac zemlje. Zbog sentimenta.

A da sam baš neki ono šeik Đombad bin Miroslav, kupio bih tržni centar u Rajićevoj i srušio ga, Palilulsku pijacu i srušio je, fontanu na Slaviji srušio.. Pola splavova potopio sa sve water front-om. Beograd bih vratio Beograđanima.

Ali to je nemoguće već.. Nema tih para koje mogu isplatiti oporavak od ljudske gluposti. Naročito kad se ista primi na domaćem tlu.

Sa tim glibom neću da se mešam. Hipsteraj i fenseraj ću da učinim demode. Vratiću punk u krv velegrada. Time i svest o neophodnosti revolucije.

Držaću se u svemu ostalom avlije svoje i svojih bližnjih…

Druga tatu bih poslao na lečenje svega i sebe samog na Kubu, ili još bolje kod Putina da porazgovaraju malo. To će ga kompletno isceliti. I kupio bih mu bunar Nivea kreme da može da se zagnjuri ceo. A sredio bih mu, fetišaru, i posetu fabrici. Metroseksualac jedan. Pi! Pa neka se raduje i kupa…

Realno, da stvarno imam tu novčugetinu, sredio bih život. To prvo. Ako bi brod sebe mogao izdržavati, imao bih i brod, sve drugo mi ne treba.. Proputujem malo.. Kuba, Rusija, Italija, Grčka, Argentina, Irska, ma i to mi je mnogo.. Vidim šta sam hteo, i to je to.. Pomogao bih dragim osobama koje nisu zaslužile da se muče kroz život, a srce su mi na dlanu dali, meni pomogli kad mi je bilo teško, a oni to videli i znali bez da kažem.

Sve ostalo bih dao onima kojima pare trebaju svakako više nego meni.. Šta meni treba?.. Da sam kul sa sutrašnjicom. Da nemam stres. To nije nešto preterano skupo. A nema cenu. Samo malo pameti treba i pitomosti.

Dobrim ljudima, bolesnoj deci, bih dao pre svega. Za te namene ću i ostaviti svu svoju imovinu. Šta, da nosim u grob Guči i Armani? Maseratijem da idem u Surdulicu? Zajebi bre, to se leči sine..

Ne bih nikako voleo da me iko ceni više ili na mene gleda drugačije zato što imam para.. Zapravo, čak i u toj situaciji, na koncu ih nešto mnogo preko pogače neću ni imati. Za sebe i život moj.

Život bez straha i parče mora sa pivom. Toliko meni treba.

Sve ostalo je višak. Zato ću opet ostati demode. Jer imam, a u stvari nemam..

Nemam opet ONO NEŠTO! Nemam ono što ljudi cene jedino od svih stvari koje novac može kupiti. Luksuz. A to mi je džiberski već.

Nemam i ne dam za gluposti. A šta su gluposti, ja ocenjujem. Hihi.

Opet će biti kod mene sve isto i dosadno. Hihihi.

Ništa porno bazeni, ništa kokaniđa, jahte, manekenke, pića u boji, šoping, zlatne kartice, didžeji, Dubai.

Čorba čok – meso jok..
I’m still, I’m still..
Đombad from the block…

More, mačori, muzika, pivo, fića..

Zauzvrat tražim od ljudi samo to da me sahrane u moru izbacivši mi telo vreteno pod pritiskom iz torpedne cevi nekog ratnog plovila.. Ili u Fići koji za sobom vuče cisternu piva u moj zagrobni život. Kao da sam faraon. Ču – „kao“! Ne, no što sam… Zna se ko je pivo izmislio.. Životinje naravno, ipak ne idu sa mnom.. A i fića može u legat nekome… Na aukciju pa u dobrotvorne svrhe.. Da nosi paketiće i da se deca voze u njemu.

Ako preživi mukica i dogodine.
A oće, sila je to..