Kao gavran i kao lav…

Ovo su škakljive teme i ovde se sada treba munjevito i jezgrovito izražavati, bez dlaka iz ušiju, bez lažne patetike, osećanje ludom radovanje.. Kad sam se već toga dovatio..

Samo odsečno, ispljuni iskreno, isperi, zagrizi, opet ispljuni, zagrizi opet… Gotovo!
Bez pardona, surovo, urbano, žustro… Idemo.. Moderno, postmoderno..

Ništa Puškin i ostala moja sociopatska pederska romantika za lektiru debila u moru promila. Đura Jakšić i te munje.. Šta, Štašta.. Nema tabua sine, živimo u moderno vreme, gde je cenzura ništa više do poslednji trzaj agonije konzervativaca. Inače je Puškin bio esteta ubica (kao i svi romantični ljudi uostalom, ah jesen.), jebo mu je kevu kakav je hitmen bio, koliko ih je pobio u duelu, dok ga onaj seljober nije na kraju udvizio.. Mada mislim da je bila nameštaljka careva, ali dobro..

Ali to sad nema veze, drugo mi je interesantno trenutno.. Blago meni što mi otac „Blic“ kupuje svakog dana.. Sve neke bitne stvari u njemu saznam.. Imam i trnovu ružicu ponekad da čitam. Ako sam propustio.. A ima i ono…. Beklavac ludi kamen – treći put, do umro izumitelj Plejboja..  IDI! Sav sam se naježio..

Cela strana, o njemu.. Pa kako ja da mu ne poklonim ovde pažnje, kao jedan nadasve znameniti bloger i ovaj uticajni tviteraš… Mada, kad malo bolje razmislim.. Možda bi se i mogla uvesti Nobelova nagrada za izuzetne zasluge na polju afirmacije kič seks kulture.. Koliko je Nobelova nagrada obespredmećena (Marti Ahtisari i Barak Obama dobili je za mir), ovo ne bi bilo ni loše čak..  Mada bih je ja dodelio na prvom mestu Ron Džeremiju.. Nit lep, nit zgodan, ali zakiva brate ko hilti.. Naradi se čovek.. E, to je fora… Ništa fitnes i ono hrono.. Samo talenat, posvećenost i tako dalje.. Mali debeli dlakavi Meksikanac (ako se ne varam) sa prirodno ugrađenom opremom za razbijanje demonstracija. Car.

Ova vrsta Nobelove nagrade bi bila jako interesantna za naše protagoniste seks – kič kulture.. Tako da s ene bismo kao nacija zdržali smao na Ivi. Pozati bismo postali u svetu daleko više, manje bi nas bombardovali možda posle.. Od estrade, do nosioca raznih diploma fakulteta i privatnih učilišta, od ulica do klubova, instagrama, selfija, seksi selfija sajtova za upoznavanje i eroto portfolio – ponude za adekvatnu potražnju (pod maskom umetnosti, normalno).. „Što nema u vuglu, ima u izlogu..“ A što se morala tiče.. (M)oral-a sam..

Kako kaže Goran Sultanović u filmu Sedam i po. – „Sve je to.. Kultura!“

I ovo mu dođe neka kultura.. Razbijanje lažnog morala po modelu Đenke (u originalnoj drami Đenka Đavo): „Zečice moja, napravićemo čudo!..“

Bogami bismo imali predstavnika i predstavnica u svetu.. Mašala Od veterana Peđe D Boja i budale mu, do svih ostalih… moja žena plastična, skroz fantastična. Nacija se hrani tom ljepotom odavno.. Nobel porno za nas ništa novo..

E dobro..

Interesantno da u životu nisam kupio nijedan Playboy… Ne što me je bilo sramota ili nisam imao love.. Nego.. Što bih? Mislim da sam svega dva – tri primerka propustio kroz šake, čitao cimer na Vojnoj Akademiji, pa kao ajde.. Majke mi, nikad mi nije bila fora.. Ov enaše poznate fijoke počele da se slikaju kad više nije bilo golotinje do maksimuma, ovako ostalo smo ih već viđali, čemu bacati pare?..

Što bih to kupovao pored Kalibra ili Asteriksa, zatim Korta ili Fantoma?

To mi je vazda bilo totalno glupo.. Gledati te žene tamo.. To mi je kao ono kada se masa njih slika pored luksuznih automobila ili jahti, a nisu njihovi.. ČEMU TO? Da gledam žene koje neću moći da fatam i kola/jahte/avione koje neću voziti verovatno ni ako prodam svo nasleđe u kompletu i jedan bubreg pride.

ČEMU?

Nije tvoje! Koji će ti? Al’ ajde..  Meni to kad vidim, žao bude, majke mi.. Slika govori više od hiljadu reči, a fotografija više od milion.. Slika se sa sladoledom dete u ruci ispred jahte kulturnog poliglote i ozbiljnog poslovnog čoveka, brodovlasnika Ćazima Osmanija. Slika g amajka, ljubi ga majka, tako će i on.. Ili devojke pošle u izlazak pa u večernjoj toaleti poziraju pored.. I jedna i drug asituacija, imaju samo jednu poruku..

Ja sam jadan, tužan, nesrećan, neostvaren, neispunjen, „fake it’ „al teško da ću „made it“..

Ali, opet.. U čemu je fora SVE I DA JESTE TO TAKO?

Bitna je luksuzna jahta, kola, šta? To ti je najbolja reklama, a? „Ja bogat, a ti govno..“ 
Kako reče, ona mala Ruskinja što drži tablet ili Tijanu Ajfon u rukama..

Jel to poruka?

„Ne možeš da sediš sa nama…“

I te fore.. Aj zajebi..  To već čitam i tumačim u fazonu:

„Marš u pizdu materinu, s’ marelicom..“

Jer.. „Pizda – karakterna osobina, pička – polni organ.“ Nije Bukovski nego doktor Grujić iz Variole Vere. Omiljena moja uloga Šerbedžijina. Saću gledam film! Najgori horor ikada!

Debilizam. Fotodebilizam možda bolje reći… Ali, mimo toga, u ovoj prvoj varijanti.. Sine, od gledanja nema selameta.. Šta je fora sa tim? Trebalo bi da gledam u sise neke tamo koju Hefner.. Plaća… Plaća iz gaća.. I još da ja njemu plaćam za to da samo da gledam šta on plaća iz gaća?..

Pa, jesam li ja? Dilesko možda? Počasni rezident čvrstog veza u Dobroti bez ograničenja trajanja mandata (džabe vez u Dobroti – ludnica po mornarski)?

Brate mili.. Pan-erotika i ostalo iz te branše su mi daleko iskrenije stvari.. Da ne govorimo o tome što možeš foto modelke i da upoznaš u neka doba (nedoba), jerbo nisu iz svijeta glamura, da im samo solventni tobdžija gura. Ali, i one streme ka vrhu. A osvanu nažalost često u Borinoj ili pesmi Zabranjenog Pušenja pod istim nazivom..

1) „Daješ da te vole, glumci režiseri, novinari ljudi, neznani i znani…“

2) „..A tvoje su misli bile daleko, htjela si u foto modele,
skupa svila i skupe fele, i gola si se slikala – vele..“

I tako.. Sve je to danas postalo toliko otrivijalizovano da ljudi i zaborave kako bi to zaista trebalo da izgleda.. Šta? Pa hampti-dampti što bi rekao Del Boj, zaboga.. Da preduslov za uživanje u seksu nisu nužno neophodne plave noći u satenu i mleko od kokosa, niti dve čaše na stolu i Don Perinjon..

Kako kome? Ah.. Ne izvinjavam se na vulgarnosti, ali nije to ONO što radi posao.. V konce koncev.. Sam seks i nije bog zna šta, ako mu fali onaj preduslov željenja (haj’mo malo filozofirat’).. U principu, može da bude i jako, jako dobar.. Ali NIKAD neće biti ono pravo.. Ako se ograniči samo na telo vreteno, svaki trzaj u srce me dira… Što je svakako i okej i razumljivo.. No, OPET nedovoljno.. Mora obostrana ŽELJA da postoji. Ali, podudarne vrste želja.. Strast, poriv, tango, čarli, zulu, romeo, fokstrot…

I okej je i ako je samo moderna varijanta.. Kratki trzaj duge devetke.. Nikakav problem, saglasnost volja i želja, bez teških boja i osećaja.. Čisto namicanje nagona.. Nagnam stajl..

To su kombinacije bez ikakve obligacije, vrhunski užitak za čitave nacije,
prava doza alkohola i subordinacije, malo tihe patnje i diskretne dominacije, sve se to izguta bez mnogo sekiracije..

Idemo GRACIJE da vam čujem OVACIJE, neka svaka mačkica, iz sveg grla mjauče: „Đombade, bauče, seksi lajfkauče!“ 

Da, da… Ima tu malo Mimice i Malo Sajsice.. Mora se ići u korak.. Dakle, nadrkano hodanje gazim, limenke red bulla, izlazim iz kluba u stilu ja fensi – ti nula..

Ali ok.. Vratimo se na temu.. „Želeo sam da me stvarno voli, da joj ljubav nije aerobik“ – to!.. Još jedna pesma Zabranjenog Pušenja.. „Možeš imat moje tijelo (ali dušu ne).. Suština. Mislio sm sreću kupit novcem.. Oćeš kurac, sine..

I SVI su toga svesni… Da u tom zecu grmi čuč.

I naravno.. Ni tu nema lažiranja i foliranja, kao i u svemu.. Vrlo lako je i jasno to sve vidljivo i osetljivo, opipljivo. Niko nije toliko lud pa da ne skonta o kojoj se varijanti radi. Ili se već prešlo u kolotečinu, pa se ni ne obraća pažnja. Kao kad se vozi automatik.. Sipaj i vozi. „Ritual napamet znamo, ko je gore, ko dole, glumimo srećne budale, koje se užasno vole..“  Čorbina pesma Prevara (nećete je čuti po klubovima, uglavnom samo dva dinara druže). Prevara sebe, pre svega, pa onda drugoga.. Koji je dole ili gore.. To je glupo i prazno, automatik-seks… Sabrani robot – Isak Asimov.. Jeste lakše možda, ali dosadno je.  Samo daš gas, nemaš šta da menjaš tu puno.. Kvačilo kad osetiš, mašinu kako stenje od zadovoljstva, pa ubaciš u veći stepen, pa dobiješ ubrzanje.. Pa pretekneš, ili smotaš.. Stalno dodaješ, oduzimaš gas, šaltaš.. Druga, treća, rikverc..  Svako putovanje, svaka vožnja – novo uzbuđenje! A tek kamion što ima hod menjača u ćirlično slovo Ж… Ouhuhu, tu što ima radosti i mogućnosti..

Sve ima svoje.. I sve povlači svoje..

Kao i u svemu i u seksu je presudna i mašta i želja i dobro poznavanje partnera.
Da ne kažem voljenje istog što proizilazi iz dobrog poznavanja, do čega se dolazi vremenom i htenjem, iz sijaset razloga za koje ne moramo da imamo obrazloženje, niti ga ikome dugujemo.. Niti su ti razlozi vođeni nekom praktičnom situacijom.. Neki to zovu ljubav, ali to je danas demode.. Jebem li ga, ja to tako kapiram..

Odatle se crpi želja da se on ili ona sa vama oseća lepo koliko i vi sa njim, a tako se to jedino i postiže.. Ne zato da biste ostavili utisak dobre komadine koja radi hiltijem kao u rudniku i uvija se kao anakonda na steroidima.. Po principu – „Pa ti posle pričaj svima, kakvo telo Đomla ima“..  Nije to.. Fora je čuka, odatle sve kreće, pa i to, fizički entuzijazam, kao kad se motori bojnog broda startuju, eksplozija pokrene klip u plamenu i mašine počnu da ubrzavaju, okreću propeler, koji rije vodu sve snažnije i odlučnije te pramac sigurnije i preciznije prodire u morsku penu, uranja i izranja, a brod plovi nekud ka praskozorju na pučini (imam jedan sličan erotski roman kod kuće, al je neka glupost, više je porno komedija)… A fora je i inteligencija malo.. Malo poznavanja, čitanja, malo Ljubavnik Lejdi Četerli, malo i Koštana (ne no što), malo i Rakić.. A i ona gej-romantika koja danas odudara od trenda i brenda Puškinčić, malo Vronski, malo tako to… Predigra je pola zdravlja. Baki.. Nije to samo sve rke-koke.. Sine lege.. Uvatiš pa ko siromah sa trešnje.. Dududuududdu.. Mitraljez nosim, dušmane kosim.. I gotovo.. Neee, fora je orgazam i pre orgazma… Na neki način..

Tad pogađaš, ne u „Dži point“, nego u srčani nerv, penetriraš pretkomoru kao snajpersko zrno, elegantno i ubojito, beskompromisno, ali koje na neki način prija (to u bukvalnom značenju ne postoji, ne može da prija nikako, ovo je samo neka stilska fugura.. Bolesna metafora, najbolje rečeno, ali opet metafora).. Ali ta „razmena vatre“ mora biti obostrana.. Tango je za dvoje. Nije za trojku.. Mislim, trojka je kul, trojka je in… Postoji i kolo, evribadi na livadi, mi smo deca cveća, Sunca i Meseca.. Ali, nije to to..

Neko bi rekao da lupam gluposti.. Vrlo moguće, to bi svako normalan rekao zapravo.. Ali, ja nisam ni bloger, ni psihotehničar, ni kauč, a još manje NOLE EROTOMAN, pa da vodim računa o tome šta pričam.. Cogitationis poenam nemo patitur.. Još malo pa nestalo u ovom traljavom pokušaju države pod imenom Srbija. Inače..

Nole „Erotoman“.. Kakav je on meni car, deset puta ga više volim nego Đokovića, smešan je kao crtani film i daleko intersantija mu je emisija bila od crtanih filmova Pere Detlića i Lale Gatora, koji su mi uvek išli na nerve… Ako se seća neko tog jedinstvenog čoveka.. Koji je honorarno radio kao Gospodar Univerzuma. Mala digresija..

Samo eto, kažem.. Suština je..

Kakav si u životu, tako svemu pristupaš, tako i ovde..

U svemu si ti – TI..

Ako fejkuješ – fejkuješ automatski i sebe i to te sjebe.. Fejk ti, nisi ti, a ono što si ti.. Kad-tad izađe na videlo.. Ne može se fejkovati, isto kao ni lažirati. Da se tako prostački izrazim.

Trebaš ti i onaj drugi biti kul sa tim kakav si ti, takav kakav ti zaista jesi i biti svestan da si baš takav sebi i drugome najbolji. Dakle baš takav.. Potpuno je jasno, zar ne?..

„Život nije bajka, život nije film, takav život nema smisla,  jebeš porno magazin..“

Porno, modni, ovo-ono.. Isto je.. Isti je princip, poenta.. Kraj priče brate, baki sine.. Zato nisam nikad kontao i pratio puno te porno filmove, niti literaturu, ne što sam fin ko čarobnjakov sin, daleko, daleko od toga.. Nego, brate, odalje te nedostižnosti i fejkovi lažirani, od stvarnosti ko sok od đusa mirindu od švepsa, i zavare ti neke stvari i standarde u glavi koje teško da možeš realno da dostigneš i onda patiš kao tuža njuška… Dok se ne osušiš…  „Nikola, ja bih nju tako posedovao.. Zlato moje.. “ Eno, na primer… Pročitah da je Naomi Kembel, otpratila DžejKej na instagramu..
Ej otpratila jednu DžejKej? Mene ovo slama, moram da zapevam.. .

„Jelenicu s’ puno stila, Naomi je zapratila..
Zapratila, zažalilllaaaa,  pa je Jecu otpratilaaa..“

Pa, čemu onda ja da se nadam, ako je našu ober.. Ku.. Divu.. Otpratila.. Mislim, šta će mi to? Ceo život moći ću samo da gledam crnu gazelu.. Ili mambu, ili kako je već zovu..
A i fora je da nekoga voliš i želiš i kad bude imao šezdeset i ne bude više bio građen kao mister svih fit instruktora, ili mis teramanekenki iz Milano, Torino, Grenobl, Paris, Juventus, Lacio, Harkov, Gomelj, Lenjingrad? A niko od njih neće, uz sve hirurge i sva NASA-ina dostignuća.. To mi je nekako i normalno, a i kul brate..  I kontam da je moguće.. Ili sam pak, ja zalutao u literaturi, izabrao neke platonske pute-
Santa Maria Della Salute.. Lazo, oprosti!..

E, Cvrc! Nisam, znam da nisam. Mislim.. Nisam jedini.. Svakako. Skoro dobih afirmaciju iz prve ruke, da ne kažem Corpus De Licti, a opet nije ni  In Flangrante.
Da se tako kulturno zagonetno erotski izrazim..

Tako da.. Može.. Može sinče.. Ne trebaju ti slikovnice.. Stvori je sebi i drugom u glavi, u potsvesti, u telu u očima.. Dis iz di end, bjutiful frend.

I da.. Moraću na kraju, ipak, teška srca da vas uskratim za svoje golišave sličice.. Znam da mnogi jedva čekaju to kao konstantan izvor bioenergije (Alan Čumak zonfa).. Ali..  Do tog prizora se dolazi po zasluzi, autoreklamu pucam na druga polja društvenog delovanja, iskreno, daleko daleko manje popularna… Ali ipak.. Ne žalim se.. Da ne bude..

..Hteo sam da moje aktove vidi barem pola svijeeeeeeta, a sada po marginidruštvenih mreža, razne rospije, me pitaju –
Luče, pošto je tangenta?“

P.S.

Jedino mi nije jasno kakve veze sa bilo čime ima to kad je počeo Hju Hefner da puši lulu??? To su nešto kao jako bitno apostrofirali.. Šta, lula mu je  kao neki seks simbol, znak prepoznavanja? Fora? Imidž? Pa imam i ja lulu, jee.. Mislim, ako je do toga.. Fini deo muške populacije puši lulu i pušio je pre još i više.. Recimo poglavica Bik koji sedi ili Karl Marks, Rip Kirbi, profesor Okultis, drug Staljin..

Svi mi imamo… Neku lulu uostalom, zar ne. 🙂 Da se tako izrazim..

Ma, šou. Sve je ovo jedan.. Veliki šou..

Advertisements

Domaći i strani Pop & Rock

 

„Zašto praviš slona od mene…“
„Hipnotiziran…OJEAAA“
„Ti si mi u mislima…“

Mogu nekako da podnesem i razne Bajage, stare Čorbe loše otpevane i „Nije dotakla ništa što bi moglo da boli“, ali kako mrzim ovaj komercijalni domaći fanki (valjda), pa to bato nije normalno, ej!…

Mo-men-talno dobijem želju da čujem nešto poput Sepulture
posle koje se opet dalje moram oporavljati danima Hladnim Pivom, Buldogima i Parafom, te drugim draguljima Riječke pank scene..

I ZAŠTO niko ne svira Kud idijote ili Hladno pivo po klubovima?.. Jebe mi se što nije popularno. Neka nauči stoka šta valja! Jebala ih Severina i Đule Van Gog.

Sves’ Dejanom Cukićem…

Pa, kaže:

Drugovi su odmah rekli nije za tebe…

Normalno kad bi oni da se omaste.. Kako to da svi uvek bolje znaju šta je za koga, a šta nije.. Neverovatno…

Izbij je iz glave, idi negde, napij se…

Uuu, čudna mi čuda.. To će baš da pomogne.. Ovo može da ti kaže smao neko ko se ili nikad nije napio, ili nikad nije voleo ili se nikad nije napio bog ljubavi pa nema predstavu da se time nipta ne može postići..

Rekli su mi da si strašnija od satane…

OPA! Mala je sektaš’ca, drogeraš’ca.. Uf… Vatreni znak na nebu jak! To mi radi, sevdah bejbi! Šta fali.. Malo egzot’ke.. Dosadno je jesti samo gurmansku, mor amalo i leskovački uštipci da se probajukad-tad..

Drugi su te znali mnogo bolje od mene…

Znali, znali, nisu nas upoznali.. Za sebe čuvali, kao ne valja, i te fore.. Drž’te lopova fazon.. Pravi mornar nije veverica, nego ajkulica…

Kao mornar dobro more, sanjao sam te…

To je fazanski mornar, sisa, jebeni turista. Mornar sanja more uvek, kakvo god da je – jer more je. Stalno mirno more, to i nije more, nego to dete piša u rupu na asfaltu, pa se tako stvori žuta bara.

Al’ je Neptun slao talase..

Ajde! Ja mislio Neptun samo šeruje preko torenta, pa baca hejt na sidere.. Stvarno čudno za Neptuna da šalje talase. Mada bi mogao bačit kilo orade.. Na skaru.. Nije da nije. Od toliko mora vala..

Kao žedna zemlja kišu, čekao sam te..

Kišu čeka kauboj u preriji dok oko njega lete lešinari..
Sve dok Pekos Bil nije napravio Rio Grande (jel se seća neko tog crtanog?).. Zapravo, jedino zemlji je svejedno u celoj priči.. Manje više, i sa kišom i bez kiše..

To su bile sušne godine…

To su bile rime i pesnička sloboda.. A Ovo je brate bila sušna godina. Jebalo ih leto, i spikere na radiju i ove nenormalne po plažama.. Kukuruz podbacio bre, svaki klip košta ko zasebno seksualno pomagalo.. a znaš li ti koliko ja volim kukuruz d ajedem? Ne znaš, a? .. Pitaću te ja št aje suša kad ti se prijedu sarme, a kupus dogurao do sto dinara za kilo..

Opijeno srce gluvo je za savete..

Saveti, saveti… Kako volim savete i njihove sveznjuće savetodavce, stručnjake života i metafizike, a sami najviše sjebani.. Svi sve nešto znaju i savetuju..

Ipak su te znali mnogo bolje od mene..

Čuj, sve i da je fukafijoka.. Koga je briga?.. Staviš firewall i vozi miško.. Jel svima nužno poluautomatski brak u glavi? Nije.. Ajde, molim te, to je sv eionako sada trendi.. kombinacije bez obligacije.. Polako sa time rođače.. Žena, majka, kraljica.. Ceca je kraljica! Kako to lepo kažu drugovi iz the books of knjige…

Najviše od svega mrzim upravo pesmu „Mornar“ od Ju grupe..

Ima tol’ko boljih pesama i od njih.. Što ne sviraju „Block“ ili „Kosovske božure. Ili obrade u rok fazonu „Ječam žnjela“, ili „Moj golube“.. Tako malo da to čujemo.. Nego samo Mornar i … Od kosovskog opusa volšebnu… „Nemaš kartu ni do Prištine“.. Tu svi poskoče kao da je Priština u komšiluku Ulan Batora..

Meni i ne treba karta do Prištine!  TENKOM se porobljena zemlja oslobađa.. ‘Čku materinu.. „Digni oba dve..“ NEPRIJATELJ zarobljeni diže oba dve ruke u vazduh... Moje ruke su na oružju slobode.. Zna se kako..

„ČULA LUDAČKI RADE, DA SHVATIŠ NEMA VREMENA..
PRST NA OBARAČU I KLETVA U ZRAKU,
NA STRAŽI, NA STRAŽI – PORED PRIZRENA!“

ŠTO TO NE SVIRATE NIKAD, A?! Bendići.. Da slučajno ne pokvarimo dobrosusedske neprijateljske odnose sa neprijateljima i našim zajedničkim prijateljima robovlasnicima?
C, c, c..

A Galiji svaka čast..
Samo ima i drugih pesama.. Od „Da me nisi“ i „Digni ruku“….

Ej.. Još jedan hit koji mi vazda izbaci menjač iz brzine, a nezaobilazan je gde god nije prisutna narodna, nego rok seljana..

„Ja bih da pevam još malo, jer je život samo jedan..“

Automatski zamislim sebe u šljiviku Vijetnama kako kompletno kamufliran iskačem iz žbuna kao Rambo i kroz bubreg bajonetom izvlačim džigericu dži-aj-džojcu što je bacio napalm na decu da bi se o tome snimio film i odbranili interesi SAD-a van njenih granica. I potom mu ubijam kolege Dragunovim ceo dan, letnji dan, svaki dan do podne slažem ih ko baba Ika oblande (mljac)… Posle nakačim noćni pasivni nišan, pa po mraku, pa mrokau našem budžaku, ljubim, ljubim, pa izljubim komšinicu svaku…

„Oni mi kažu pucaj samo, ali ja ne znam u koga..“

U SEBE! Kad si ćaban tupi!

ZNA SE U KOGA SE PUCA!

Uvek pucaš na zlikovca i dušmana! Izdajnika države i naroda, spoljnjeg i unutrašnjeg neprijatelja, stranog plaćenika i domaćeg izdajnika. Da smo u ta govna više pucali kad je trebalo i koliko je trebalo, ne bi nam se svo ovo sranje ni desilo.

Bre, bre.. Ima toliko lepih pesama od Kud Idijota koje bi mogle da se sviraju..

„Baj, baj, bejbe“.. „Zbogom Marija“, „S. Devojka“..
Ne mora ni obavezno „Za tebe“ i „Minijatura“…

Dok Hladno pivo ima neke od najboljih balada i nisu više ni oni sami strogo pank bend, sam Mile Kekin je rekao…

„Samo za taj osjećaj“.. „Mlohava ćuna..“
Ne mora ni ono „Pitala si me..“

Što su svi isti, što neko ne bude malo originalan sa repertoarom?..

A tek „Lejlu“ što ne volim.. IJAOOO.. Pa te strane ljigave hitove.. To pola ne znam ni šta je ni ko je, nikad ni slušao nisam, i što su teži za odsvirati i otpevati, utoliko ih više izvode… Pa još kad uzmu da sriču na engleskom, pola ne zna, pola mu ne zna baka.. A sav je u sevdahu nekom. Transu, zenu, kao derviš,. Misli da je Pejdž ili Sting.. A meni likvor na uši šišti od muke.

Što opet neko ne napravi od tih kafana program tipa – večeras:

Domaći i strani pankrok.. Od Pekinške do Ramonsa“
Ili bluz i rok.. „Od Litl Voltera do Madi Votersa“

Ali to se ne prodaje, ljudi hoće da čuju, oni hoće rokiuć bljuce, oće poznato da dignu ručice i padnu u sevdah u pauzi Cece i Jece, jer ovo je isto to smao na malo drugačiji način.. Oni hoće instagram zapise, pričice, hoće..

Jebem li ga šta hoće..

Mora se tržištu podrediti repertoar, gazda broji pare od piva i rakije, to je sigurno. po principu – „Ništa mi više nije važno, našao sam dobar bend…“

I zbog toga:

„Ne daju mu bolan da sevdah svira, ko će slušat tuđu muku..“

E, briga me baš šta masa hoće.. Idem tamo đe mi je lepo.. Otkad je bilo koji čovek što malo šire od omjera piksle vidi, bio vođen klišeom i komercijalom mase?..

„Šta sviraju?“

„Domaći i strani rok i pop..“

Ajeli? Lepo se povredite (nije greška)…
Pa kaže:

„Ne mogu da slušam više ovaj rok,
krajnje je vreme za novi zvuk,
glava mi je puna raznih idiota,
želim samo pravu frku i pank!“

OOOO, PODERIMO ROK!

Radije ću u kafančugetinu da slušam tamburaše… Da se napijem kao čovek i da apliciram stihove u rangu Đure Jakšića,  a ne Marine Tucaković. Nego, nema ni toga više kao nekad..  Uvek ti i tu zavuku neku popularnu od der serbischen mutter ili kakvo drugo sranje popualrno za prigradske svadbe tipa ča, ča, ča (Borča, Ovča Krnjača)..

Nikada do svega jedared davno na moru u Budvi, zamislite, Budvi, na pjenu od užasa, (no tada još uvek samo na morsku pjenu podno zvona ispred starog grada), nisam čuo da je neki klupski bend svirao od atomskog „Pomorac sam majko“ umesto ljige mu Mornar od Yu grupe..

A realno.. Samo je to dovoljno iskreno i jako.. Ako ćemo rok..

A ako ćemo g(rok) onda ide opijeno srce, u kori divljeg kestena…
Jer, gurao je tamo gde ne smije… Ne, ne.. Ne, ne…

Blju.

Lost Sunglasses blues

Ovo je tužna priča o bluzu izgubljenih protivsunčanih naočara. Potpuno je tupava i bezveze, tako da ko god ima šta pametnije da radi neka se posveti tome.

Kažu ovi drugovi psihotehničari.. Treba pričati o onome što nas tišti, izbaciti to iz sebe.. Trreba biti iskren prema sebi i drugima inače, a ne ono – skriven sam sav, pa sam zato nedokučiv i šatro zajeban ko gljive ludare (da me udare)… Ne, brate, nego sve lepo na tal, karte na sto, budimo ljudi iako smo dušmani.

JAO! Naočale moje crne male.. Još letos su mi s’ majice spale.. Od tada sam kao izvrnuta torta.. Kao da je sa njima te letnje večeri od mene otišao deo mene i mog bluza, i dobrog dela mojeg Ja.

Moje divne crne prostivsunčane naočare..

Nisu one meni bile samo modni detalj. To su zapravo bio ponajmanje bile.. Bile su nešto daleko više od toga.. „Bile, bile..“ ..Kako kaže Alan po.. „Odjek mi ih vrati tiše – nikad više!“ OH! Kako me samo BOLI ovaj perfekat mojih protivsunčanih naočara!

Ne znam kako inače ljudi kapiraju protivsunčane naočare, ali meni su oni dodata vrednost na karakter.. One su mi.. Sredstvo, rekvizit, pomoć, sastavni deo personalitija i iznad svega zaštita po više osnova..  A oči su mi (i verovatno će opet biti, nadajmo se) sredstvo za rad.

Inače.. Kad se i toga dotaknuh.. Moram da priznam, da nikada nisam značajnije voleo svoje oči, i onaj prostor oko njih.. Majke mi..

Od vrtića sam imao podočnjake, mislili su da sam nešto zdravo bolestan, a gimnazije kad sam dopao, zbog njih su mislili da se zdravo drogiram.. Od onih optičkih nišana i silnih povreda izuzetno su mi osetljive i uglavnom crvene.. Vetar, kiša, Sunce, suvo, vlažno, slano, slatko.. Večito mi sve smeta.. Kad ustanem ujutru, kao da sam spavao sa glavom potopljenom u kaljužu nemačke dizel-električne podmornice. I grana me onomad u Surdži zveknula u njih i čaura snjaperske puške M-76, i dijabola iz rikošeta vazdušne puške u osnovnoj, duplu sam sliku imao ko šuntav televizor.. Dobro i gledam još.. Uf.. Godinama me je taj ožiljak boleo dok nije zarastao.. Počne u sred noći intenzivan bol kao perorez da mi je neko zabio u oko, pa čekaj dok ne prođe.. Konjuktivitis dobijam češče nego dinar kusura u prodavnici.

Da.. mimo osetljivosti.. Tako su baš nekako obične i u njima nema trunke neke mistike, nečeg ONOGA što oči govore!… Čisto su funkcionalne.. Služe svrsi, tačnije – „VIDIM CILJ.“ Nemaju onu neku zajebanu zavodničku kolorizaciju, plavetnilo azurnog mora, zelenilo smaragdne stepe i glečera jezera Mičigen.. Nugat nijansu košutinog jelena ili slično pogodno za poeziju, a nisu ni crne ono.. Ko da sam vanzemaljac pa ..

Jok more.. Čisto optički instrument u nekoj osnovnoj, najjeftinijoj boji što dolazi sa telom iz fabrike.. Doduše.. Na jakom svetlu se kroz nekakvo polje boje beloruskih močvara i žitke ilovače (dužica se to zove valjda) nazire nešto kao zelena žabokrečina po obodu.. Neka fleka ima, kao da se tu razmnožilo milion malih lokvaja i formiralo onu divnu odvratnu pešadijsku kamuflažnu strukturu.. Ali to se vidi uglavnom samo kad oftalmolog približi onaj mikroskop za oči i šibne kroz njih svetlost koja i mozak obasjava, (naročito kad je lobanjica prazna). Takođe i ja znam za to, jer sam, ne jedared vadio mušicu iz rožnjače pincetom, pa sam pod jakim svetlom prišao blizu ogledalu. Koje je stenjalo.

Ehda.. Godine kur.. Prolaze.. Vremenom moje okice ko žeravice prestaju i da rade kako treba, iako jedem šargarepu ko zajčik (drugar od jožika)… Još sam ustavno pravo (druga godina prava) imao za predmet kad sam umesto zelenog čikice na semaforu zelenim okom video čikicinu zelenu fleku i potom dobio „nalog za nabavku očnih pomagala“, volšebni zaštitni znak nas strahotnih intelektualaca.. Ima tome dosta godina… Jebote, osećao sam se kao da su mi protezu prepisali, plastični kuk i šta ti ja znam, veštačku glavu sa ušima.. Sad izgleda imam i neki plus na levom, inače mom nišanskom oku… Super.. Samo što nisam bio kleko tad ana sred Knez Mihajlove i prozborio..

NOOOUUU!!! Kao tužni Dart Vejder, dušica.

U principu… Nemam ništa protiv naočara za vid i to – „intelektualac, ne zna iskopat’ šanac“.. Zna to ljudima lepo da stoji, em je mudar, em je fin, kao d aje čarobnjakov sin.. Ali, evo, do danas nisam našao okvir koji mi odgovara.. Ili su mi okviri preogromni, pa izgledam sa tim kao američki pedofil, ili su presitni, ili je u pitanju neki pederski stilizovani minimalizam, i izgledam sa njima ko kreten. Ili samo kao idiot.

Vremenom.. Sve sam ćoraviji.. Javih se nekoj curi preksinoć misleći da je ona jedna pikolo Ksenija sa tanga, kad ono nije.. Posle moralo ono „izvinite, oprostite, ne mogu da sedim saaa vamaaaaa, a kamoli da pozajmim upaljaaaač (bože, al sam se navuk’o, Мimi mi je краљИца ка Цеца)..“ Jesam jednom bio našao neki ljudski okvir za siću od tri stotine evra, bio je kul, ali ono.. Kontam.. Kupiću za te pare cele oči kod Kineza.. I to različite ko Bouwie…

Interesantan stvar je da me moji oči podsećaju na oči od svinje..
Ali, samo oči. Kapci me već podsećaju na gvozdenu zavesu, a podočnjaci na karter bojnog broda.

Da se ne shvati sad ovo kao – ja kukam, da mi ljudi kažu da sam lep.. Šišarke… Znate za termin „volooka Hera“. To nije uvreda već kompliment.. Hera, Zevsova žena je imala toliko lepe oči, da su ih poredili sa kravljim, kraivca ima baš lepe oči. I kit isto ima lepe oči! Joj, on je bre, sav ko duša.. Golem onako i dobar.

JAO! Hteo bih da imam za drugara jednog velikog plavog kita koji se zove Mrvica. Pa plivamo zajedno i potapamo brodove. A Mrvica jede i podmornice.. Nuklearne. Američke. Duša. Ali, svinja realno nije nešto.. Prase tu i tamo.. Sva su deca lepa, jel?.. Ali nekako, samo oči su mi obične.. Nema u njima.. Pitomosti, prefinjenosti, mistike, lepote.. Samo.. Gledaju… Gde prolaze Turci i trgovci..

Sećam se kad sam onomad zaklao prase (sad ovo nije za one vege i ORCE), to jadno prase je imalo iste oči kao moje. Identične u toj nekoj nejasnoj dosadnoj boji. Nije ni ovo sad trauma, jednostavno se toga sećam i sećam se da mi je i tada to bilo čudno. Žao mi ga, ali.. Bilo je ukusno. Šta da mu radim.

A generalno je svinja dosta slična čoveku, i organi su nam slični, možda se zato tako fino i slažemo. Mislim, nama se svinja fino slaže, u pršuti i slaninici, na roštilju.. Nisam siguran da postoji obostrana radost, slaganje i compromissum.. To je neki.. Pritajeni kanibalizam bliske vrste da ga tako nazovemo.. Ah, nije li tako i sa ljudima? Mi se još međusobno i najviše koljemo od svih životinja koje znam da postoje. Što bi rekli drugovi iz Exploited-a „Washed away in the sea of blood..“

No, valjda je sada svima jasno koliko protivsunčane naočare u mom životu igraju veliku ulogu.. Njih kad stavim na nosač nozdrva (u daljem teksu nos).. Kao da se nešto u meni promeni. Nije baš kao kad ono kada Erik pojede bananu, više kao kad Elvud Bluz startuje policijski kadilak..

Kao da ja tada postanem još više SUPER JA!

IMG_20160719_183041

Verovatno sve ovo ima neku stručnu psihopatološku dijagnozu na latinskom, ali nema veze.. Ako sam lud, ipak nisam od one nasilne vrste (dobar je, voli da se igra koskom ).. Kada stavim naočare… TA-DAAAM! To je kao da spustim vizir šlema, posle čega naravno vadim mač iz korica i pripremam helebardu za dušmansku arkadu.. Nekako sam tada upotpunjen! Furao sam uvek cvidže, rejban okvir uz uniformu, još pre nego da postane ponovo popularan, furao sam lenonke uz mantil (Leon the Professional fashion style) i naravno do skora one moje bluzerske vampiririri  sve ostalo..

Do skora… Avaj!

Oduvek sam voleo protivsunčane naočare (ne znam da li sam to rek’o)..
Volim ih taman u onoj meri u kojoj mrzim Sunce. I njegovu svetlost i toplotu. Ovaj prethodni model SHANG-SWENG iz Maksija mi je prosto prirastao ne samo za srce, nego i za čeone kosti.. Već sam razmišljao da dam kakvim majstorima velike lože da mi po njima naprave iste takve, samo neuništive i na nj metnu masonske simbole.. Da budu od livenog gvožđa, sa pedeset pari rezervnih pancirnih stakala, da ih ne spuštam sa nosa i da ih skidam eventualno samo u snu..

Pa, kaže:

„SAMO U SNUUUUU… LJUBAV POSTOJI ZA NAAAASS..“

Zašto kažeš ljubav, a misliš na burek?.. I seks, normalno. Za seks je svakako potrebno gorivo.. Na brokoli se vatra ne pali. Ali, jeste zdravo.

Eh, da, da se ne odaljavamo, seks realno uvek udalji čoveka od brokolija…
Moje divne, slatke, male, protivsunčane naočare.. Tamne kao sav mrak moje duše, kao skrivene tajne dna rimskog bunara…

Ispale sa otvora za glavu na majici kad sam trčao niz bulevar i iz okreta i želje da se javim drugarici iz gimnazije, iz odeljenja koju nisam video dugo.. A nisam bio ni siguran da je to bila ona.. Ali okretoh se u trku, one spadoše, lako skliznuše sa otvora za glavu i ja zaždih dalje niz Bulevar Revolucije u letnju noć… Bez naočara, bez segmena mojega bića.

I od tada.. Sviram i živim bluz bez mojih protivsunčanih naočara.. I dobro pamtim pouku koju spoznah te noći bez daška vetra..

„Ne okreći se sine.. U heliocentričnom svetu muško-ženskih odnosa treba se postaviti više kao centar istog, nego kakvo drugo prateće i vrteće nebesko telo..

U suprotnom.. Gubiš naočare. I sebe.

A bez njih sam tako bespomoćan i nekompletan.. Već mesecima, samo prostim, golim očima gledam na ovaj pogan svet. One jedne stare naočare kupljene u „Optici“ na dečjem odlejenju, pa potom zatamnjene, što furam trenutno, trebalo je rashodovati još onomad kada je malo opala radijacija u predgrađu Pripjata (Černobil nejborhud)..

Kažu da su oči ogledalo duše.. Super baki, znači u mom slučaju – ogledalo trabanta…

Ma.. Ko ga jebe…

„It’s 106 miles to Chicago, we have a full tank of gas, half a packet of cigarettes, it’s dark and we’re wearing sunglasses..“

136141619

Zločinački burek poduhvat


Čuj… Zoko..

Nešto razmišljam.. Ovako potajno, znaš.. Ja sve radim javno, da ne bi bilo tajno..
Tako me učili iz domaćinstva, malo špijuniraš, malo crtaš šporet..Ima tu caka kol’ko voliš.

 
Ali… Evo.. Brinem se.. Ti znaš da se ja često brinem jer sam sav brižan…
 
I evo, o čemu se radi.. Prvo, moram da priznam, d aja jesam odavno ubio svoju savest.. Namrtvo! Sad dal’ alkoholom, dal’ trzajem puške, ako mi je anđelak zaspao onomad na ramenu… Ne znam..Kako bilo – mrtvosano je.. Ali opet..
Sanjao sam burek..

Sinoć. Da, da.. I nije glad uopšte.. Da je glad, ja bih izmesečario do kola, pa do Sarajeva, mada su skupi kao da su Istanbul, Konstantinopolj ili Carigrad, a ne Saraj’vo đe je nekad bilo.

Možda se moja savest povampirila ili pozombirilia, pa me muči, ali ne verujem..

 
Mislim da je to u stvari bio osećaj za sa svetsku pravdu koji je svakom revolucionaru i proleteru duboko utkan u moralni kodeks..Samim tim i meni, normalno..
 
Kako kaže drug Če Gevara – „Ako uzdrhtiš na svaku nepravdu, onda si moj drug!“
 
Pomenuh sinoć burek pre spavanja, Ljupčetovu pekaru i ostalo, a izostavio sam tom prilikom Nadu Vidić iz akcije!! Nadu, koja je više puta obelaodanila koliku strast gaji prema bureku i još ga fotodokumentovano kupuje i jede u sitne sate na užas svih onih nutricionista i drugih pantomimičara..
Došla mi je u san kao stroga učiteljica koja prekoreva lenju i npeoslušnu decu! Nekim štapom po prstima…
 
A MENI BUREK!A?! A!! A, GDE SAM TU JA! MENE SI ZABORAVIO!?
 
Probudio sam se u znoju, kao da sam neke jabuke jeo svu noć.Ma zna ona opasna da bude kad se namršti.. Pusti ti to.. Oči svake žene, pune su svih katastrofe sveta, samo im daj priliku da to ispolje.. Ne bih se ja sa tim zajebavao..
 
Iskreno.. Tako mi i treba!
 
Ej! Nju da zaboravim, izostavim.. Ženu koja bi trebalo da bude manekenski zaštitni znak tog fenomenalnog brenda! Em izgleda, em izjeda.. Pa gde to ima!? To je ostvarenje nedostižnog sva svake žene.. Da jede i da se ne ugoji.. Ona je personifikacija istog.
 
U poseban krug pakla da me smeste, džaba mi što sam rezervisao deveti, ona žena iz čistilišta dole, javila d ami je potvrđeno, DŽABA!..

Nju da ispustim iz ove priče.. Sage.. Sage o buretu..

Ne buretu, bureku jebote.. Frojdova omaška.. Babi se snilo, što je meni milo.

Ne, Nada ne sme biti izostavljena. To bi bilo nepravedno, nečovečno, i ne bi bilo u revolucionarnom duhu. A i zveknula bi nas Halejeva kometa zbog tolikog nesklada i disbalnsa u kosmosu, daleko pre zakazanog termina.

 
 
I ja stoga, predlažem, iznosim na sednicu, da se ona obavezno uključi u akciju izjedanja Ljupčetovog bureka..
 
I to odmah prvu!


E sad.. U slučaju da se predlog usvoji..
Otvara se sledeći problem koji preuzimam lično na sebe i na svoje snage..
 
A to je dovođenje Nade u neposrednu blizinu pekare, potom uzimanje bureka za Nadu i ostale članove tima, i konačno dovođenje Nade do lokaliteta na kojem će se jesti burek..
 
Susret Nade i bureka iz Ljupčetove pekare može se izvesti u sveg par varijanti..
 
Varijanta A je da joj burek odnesemo.. Ali, ne može, ohladiće se do tamo, (potraži me u predgrađu, kraj vlakova, na raskršću), a da ona dođe – nema šanse, zato što ima one PIJAVICE OD DECE. Od kojih ne može d amrdne dalje od interfona!!!
 
 
I to su pijavice na engleskom! Imperijalističke male odvratne pijavice.. Ne znam ni kako se kaže to čudo na engleskom…
 
„Little slimy blood sucker“.. Verovatno..
 
 
Varijanta posle provoda- varijanta B… Ne može ni to, jer to ipak neće biti u šest ujutro.. Sv emilonge završavaju oko jedan-pola dva.. A Ljupče otvar amnogo kasnije..
 
Znači, jedini mogući način koji preostaje je kidnapovanje.. Varijanta.. C!
Nade, ne dece, njih ima dosta, ko će to da povata sve i da ih spakuje u buriće za kominu..
Znači iznenadna i munjevita alokacija Nade od habitata do burek randevu, pointa..
 
Znam gde živi, preko puta onog svog nenormalnog komšije sa patriotskim mozaikom, i kod kuče je stalno jer, časove drži non stop, čak i u snu..
 
Pa, kaže:
 
ČAK I U SNUUUU, BUREK POSTOJI ZA NAASS, (A-JE!)
PUNO SE TOGA IZGUUUBILO, A OD SVEGA OSTAJE SLAAASTT! I STRRAAAST!
 
Uf, digresija..
 
Moraću da napišem dopis Srđanu Pabkvizu da pod hitno menja narodnjački repertoar na kvizu, jer, em ne ide nikako uz nauku, em mi se smučilo.. Iskreno.. Ne mogu više, majke mi.. Fanki dži, oči boje duge, srce puno tuge, alabina jalah. Komotu, kompotu..
Izgoreh prošli put ko pak papir u visokoj peći, smorio sam se ko plovak na praznoj udici..
 
Gde sam stao.. A, da svrsishodno krivično delo otmice Vidić N..
 
Ništa.. To isključivo mora u ranim jutarnjim časovima da se sprovede, iznenada i lukavo.. Pre šminke i ono.. Piling, paraglajding, ne znam kako se to zove što sve žene rade ujutro.. Ali to je otprilike isto doba kada oni ludaci što ecaju idu na pecanje. Vezaću je elegantno i udobno konopcem za veš.. Dva vrzna uzla veđžem, jedan sidreni, osiguram dodatno i ćao.. Staviću joj i neku štipaljku sa cvetnim dezenom da joj ne oštetim šiške.

Spustiću se kroz čunak u sobu, taman da očistim prošlogodišnje ostatke deda mraza, možda možnešto od toga i da se da se proda na limundu drugovima satanistima..

 
Umotam je fino u persijski tepih, da joj ne bude ladno (i da mi ne bega).. Normalno, Persija baki, ne, nego ću da umotam moju Nadu u neku kičericu tipa „etison kod Vase na meru Turska roba nije kineska“.. Taman posla.. E, da! Moram i ružu u usta u tango maniru da joj stavim.. Da ne kuka za decom što joj mru bez present simple tensa i pasiva, a i da ne zove u pomoć Nešu Slinu i sve beogradske policajce.

Bačim je na lepo na zadnje sedište i zuuuu… Cap, carap, preko avalskog, hop, autokomanda, opa, nagnam stajl ispod Slavije, gore, dole, malo ručna, malo međugs i eto nas ispred pekare..

 
Možemo kod mene, možemo kod tebe u bazu.. Svejedno..To je sada supsidijarno..
Bitno je da smo susreli Nadu i Ljupčetov burek. To su susreti bliske vrste.

Uh, jedva čekam i ja ću s’ mesom. 🙂

 
Ne znam, da li se ti slažeš, ali ja mislim da bi to bilo sasvim u redu, nadasve humano i plemenito i ujedno je i jedini način da se izvede.. Ponavljam, ne bi bilo čovečanski da jedemo burek bez Nade..To je zločin protiv čovečnosti, ralno.
 
A ako su problem ona njena krvožedna deca eventualni svedoci i ostalo..

I za to ću da se pobrinem.. Za decu ću ja da ostavim natpis na garaži-

 
„Draga deco, časovi kod vaše profesor’ce Nade, od danas će se odražvati dole u garaži, adaptiranoj u najsavremeniju učionicu engleskih jezikova.. Ima kolačića, ima soka gusti, crni, žuti, marelica i egzotik..“
 
I ja ti lepo uzmem na revers aligatora Muju od stotinu ljeta iz Beo-Zoo vrta, stavim ga fino u garažu kod Nade, pustim mu muziku.. Da dušica uživa i najede mi se lepo dece i njihovih androda.. Muzika je bitna i za probavu…

Da mu ne padnu teško te aplikacije..
Viber, džiber, diter, tviter, dvoje se se tako smuvali, smuvali pa uzmuvali..

 
I dok Mujo pase dečije pametne glavice mi da se najedemo bureka.. Sa Nadom..
 
Valja lova, majka Zoko, a?

Misterije Seljanova

Seljanovo.

Za sve one koji ne znaju, uključujući i mene koji nisam znao, to je deo Tivta. Nema ga na navigacijskoj karti. Jerbo i ne služi navigaciji, što bi ga i bilo?.. Verovatno ga ima na vojnoj topografskoj karti, pošto je pogodna lokacija za raspored brdske artiljerije, pa da se njome otole prioblaje tuče, ako Talijani što pršte od glamura pokušaju kakav desant na pjenu od Porta.

Seljanovo je, bolje rečeno, deo periferije Tivta koji poseduje svinje, kokoške i krave, i one su ujedno najbolji deo tog dela grada.. Najkorisniji, svakako. Obilazio sam bajsem jedan dan krajolik ceo, dokle je magare na točkovima moglo da izgura uzbrdo.. „Seljanovo moje lepše od Pariza!“ Trebalo je nekog sira da tražim imaju li za prodaju.. Tamo lepo, sve domaće, čisto.. Moja kravica lepša od Šakire.

Tamo smo malo bivstvovali u nekoj eksperimentalnoj vrsti hipi-komune.. Nazvaćemo to tako.. Da ne bismo drugačije. A to i nije bitno za ovu priču..

Da malo bliže pojasnimo za krtola-turiste.. Do Seljanova se dolazi tako što dođeš pred sam kraj Tivta, zapad ti je levo i malo pravo, kompas ti ne radi, seva te od planine magnetno polje, šiba ga na deklinaciju, tako da se osloniš na ošjećaj, ostaviš desno po krmi pekaru „Seljanovo“, zaputiš se uzbrdo i zapevaš:

„Zbogom more, zbogom more, odoh u planine..“

I tako ideš, ideš, ideš, funk soul brother… I kad prođeš kravicu koje se ili mirisno, ređe zvučno oglasi možeš da dodaš „Ojha“, jer si već na kraju puta.. Za svaki slučaj, tu se nalazi kontejner sa natpisom „Smrdiš“ kao siguran znak da si pred samim odredištem..

E, sad, zašto ovo pišem…

„Možda je glupo što ovo pišem (ču „možda“), ali zbog istog, ne mogu da dišeeeem.. Gde si u ovom glupom hotelu, gde si u ovom dalekom seljanovuuuu…“

Ah, šou!

Ne.. Taj grafit na kontejneru.. Niti jedne sekunde mi nije svojom porukom značajno zavredio pažnju… Međutim, negde na pola puta.. Odnosno na prvoj trećini, ako se ne varam… Taman posle kokošinjca, kad urbanost počinje malo da dobija na snazi, a gledano u pravcu mora – nalazio se drugi grafit koji predstavlja okosnicu ove misterije..

„NE MOŽEŠ DA SEDIŠ SA NAMA..“

Vot d fak, što bi Ikonija Terzić moja baka rekla, sad ovo znači?..

Čitam i verglam u glavi, nije li neki crnogorski sleng.. Možda đedo Niko bača sa Durmitora  kametine na rospije.. Pa onda, možda fali deo zida, pa je to zapravo samo segment prostoproširene rečenice.. U stvari.. Šta se ja zamajavam, kog aje briga, idem da plivam i proverim jel propela superjahte đe je nekad bila. Da se podno iste fino metne kontaktni esksploziv.

A, dobro sad.. Šta je tu je.. I tako, nižu se dani…

„Težine se povećavaju, mišići sve veći… Onda odmoriš malo od steroida..“
Što bi rekao Tadija Tadić sin Srbije.

Ali, đavo se ne predaje.. SVAKI put, (a tih puta je bilo miliJon, što peške, što na triciklu bez trećeg točka), sam šejtan mi je skretao pogled i pažnju ka misterioznom grafitu i pitao sam se iznova i iznova kao idiot „ŠTA li to može da znači“… Kakva glupost!“ Kao ono kad vrtite debilnu pesmicu po glavi i nema trika da je izbacite, dok ne dođe neka nova na njeno mesto.

Mislim, ne razumem, ipak.. Nagledao sam se debilnih grafita, i sam sam ispisao ista dva na trinaestoj gimanziji pred kraj..

„Moj deda redovno moju babu i njene dve sestre..“
Što uopšte ne znači to što piše, nego je istrgnuto iz konteksta..

„Ako idu Turci, ne idu skakavci..“
Aluzija na nove generacije kojima prepuštamo našu gimanziju na dalje upropaštavanje..

ALI BRATE MINLI.. OVO NE KONTAM! PA NE KONTAM..

Nisam bio toliko zaludan da guglam.. Jes, došo na more da drkeđokam telfon.. Mislim, do gore dok se popnem i zaboravim, na dole zaboravim i sjurim se i potopim UMORE.. A i onaj drugi grafit olfaktorni poništava dejstvo prvog.. U svakom pogledu.. Kao što „lex specialis derogat legi generali“ da malo intelektualno onanišem.. To je danas ionako toliko retro, da ću evoluirat’ u hipstera.. Već vozim hipstrski auto, možda počnem čak i ovo olovkom da pišem na pak-papiru iz mesare..

I tako, sad da ne tupim od sabajle.. Završi se mene leto nekako pod ručnu.. „Uradiše dosta ima, uštediše još i više“, da se tako duhovito izrazim, more se opet spakovalo u moju bosch-pumpu gde mu je večna kuća, a misteriozni grafit, stavio sam u neku od pobočnih fijoka unutar labrnje i zaboravio ga negd eizmeđu kravice i pekarice…

Sve do skora..

Sinoć eto, uzmem malo da treniram.. Još je ljeto, pa se momčadija urbana iz kruga dvojke keša po otvorenoj teretani Tašmajdana, kako bi ih curice videle.. I uz to naravno repuju.. To je taj, Tašmajdan stajl..

Ne mogu, baki ja to, ja sam bre, ozbiljan čovek u godinama.. Znaš kako pevaju prestoničke manekenke: „Kosa crna, brada seda, to te Đombad mrko gleda… To je taj.. Pogled ispod obrva stajl.

Zato malo kod kuće, dok oblaci ne razjure petliće. Kul! I ajde.. Kad već dižem tegove uz nezaobilaznu Slađanu Milošević „Ne druge ruke nisu snažne kao njegove.. Najsrećniji je kad je sam i diže tegove“ dj da puštam slične ložačke pesme.. Malo šege radi, da osveži a ne goji…

Nije da sad tu ja dižem neka mora, gore i planine, pa da mi treba motivacija.. Ma jok, čisto da se ne otromboljim ko spagettini posle pola sata kuvanja.. Meni ozbiljan trening je napolju, na šipci, snaga, a ne klesanje tjela vretena, ali samo kad nema đece koja me nerviraju.. I to je onda trening za slušati uz nj hor Crvene Armije ili nemačke marševe, ili Rammstein i AC/DC..

Ovo je zezanje.. „To je taj… Tašmajdan-stajl!“ Što bi rekla MC Sajsi..

Ona je meni skroz gotivna, iako nije u mom fazonu. Zrelo, smisleno i inteligentno, a opet nedvosmisleno i jasno proziva sve nazadne elemente kojima naše društvo obiluje… Nisam ljubitelj repa niti imam želju da glumim gangsterski paradajz, čisto za zezanje, moj mali pošao za Bari..

I tačno zamišljam sve scene iz pesama. Svaka joj je ka Njegoševa.. Baš je sve isposkidala, a ni gruv nije loš.. Ritmično za budženje i siledžijku..

I krenem ja da pustim svetski mega hit pod imenom:

„Nadrkano hodanje“ gde se pominje „taj tašmajdan stajl“.. A posle ću omiljenu „Antifa kučke“ u kojoj proziva i ove bildere, štovaoce Arkanovih nedela i ove kao.. Sostikejtid demokratski osvešćene emancipovane.. Pa.. Antifa kučke. Baš tako..
A SKOJ-evke nekadašnje bi ih same i ošišale i streljale.. ili obrnuto. Svejedno.

I tako kucam ja.. „Roze tašna i zlatne patike, odo’ na after parti ti na kafu kod bakice..“

Kad u predloženim numerama, koje su valjda u istom košu sa onim što puštam iskoči mi iznenada misterija Seljanova kroz monitor u vidu pesme pod nazivom..

„NE MOŽEŠ DA SEDIŠ SA NAMA“.. Od vokalno estradne umetnice pod umetničkim pseudonimom Mimi Mercedez.

Čekaj, čekaj, čekaj… Ovo sam negde video, nisam se odmah setio… DA! TO je to! Kako proveriti! Pa da! ISKRA!… I ona se čudila, pa je i slikala! Joj što je ta mala pametna.. P to je čudo jedno.. Kompresovana jedna mudrost.. A bilo mije krivo kad je slikala, smor.. Jeste, jeste.. Podseti me na još jednu takvu… Simpatičnu.. Deder d aje zovnem zbog radi superveštačenja…

JES! TO JE TO! POTVRĐENO!

ELEMENTARNO MOJ VOTSONE, KOKOŠKA, KRAVA, MERCEDEZ!

O LORD, HOĆUDAMI KUPIŠ MERCEDEZBENZ!

JEEE, KAKAV FLEŠ!

Jebiga baki, sad moram da pustim pesmu, malo ću da stopiram trening, ali misterija leta je demistifikovana! To se ne deogađa svaki dan! Mada sam se već pre bio upoznao sa jednim manjim delom opusa ove umetnice, koja je, kako mi kaže Milanče, inženjer mašinstva i naravno stoga profesor matematike, popularna i u klupama osnovne škole.. To svakako pruža odgovor na mnoga pitanja, kao što istovremeno mnoga pitanja i postavlja, a ponajviše ŠTA, ŠTA, ŠTA.. Baš kao jedna njena.. Omladinska numera..

Idemo sada analiza savremene srpske pozije:

„Ne bi mogao da pozajmiš upaljač,
a kamoli da dobiješ cigaru..
Ne možes da znas kol’ko je sati..
Ne mozes da sedis s nama ni da platiš..

Želis da se priključiš ekipi,
priključimo te na aparate
kol’ko metaka je potrebno da shvate
da se ja ne šalim jer, brate..“

Stvarno.. BRATE!

Kako, ide ono..

„Svakog druga.. Zovem brate, brate.. Turu platim, oni turu vrate..
Teretana, bleja teretana…“ I tako dalje…

Što bi IKO, IOLE normalan uopšte želeo da sedi sa OVAKO NEČIM?

Zapravo, ovo je aluzija na prozaične startove i prozivka ove garniture ljudi, koji za sebe smatraju da su posebne kaste, iz ovog ili onog ormalnom čoveku, apsolutno nepostojećeg razloga.. Tako bi navodno trebalo da bude.. MADA!!!… Nekako mi se čini da slabo ko to tako tumači, jer ni najmanje to ne deluje kao prozivka, već… Upravo to na šta se misli.. Recept ponašanja opasnika i opasnica.. Orasnica. Mmm, orasnica!

Kao nije to, ali zapravo.. jeste.. „Mi smo i bitange i princeze“ (svakom prema zasluzi), multipraktik ko nutribullet, zdravo seksualno pomagalo što košta ko podmornica.. „Dobiće sačmaru ko nam se uvlači u čmar..“ Samo urovo ko „Rambova lepeza (latissimus dori, gradi se širokim zgibovima leđnjacima u pothvatu)“.. Pesnička sloboda, romantizam, moderna, avangarda.. Dis, Radičević, Ćopić, Rembo, Rilke.. Direktno i konkretno, bez cenzure i dlake na jeziku i ostalom telu.

Ja to, i javno priznajem, bez trunke ironije, sarkazma i cinizma, zadnjih misli, nisam sposoban da razumem. NI-SAM! Pa, ne može se sve ni znati.. Meni to i dalje nimalo ne zvuči kao prozivka, baš suprotno.. Svi kapiraju BAŠ u tom fazonu.. Ali, ne znam, nisam takvog dojma… To je ipak van mog opsega tumačenja literarnih dela, naročito poezije, pa još moderne, avangardne…

Lično sam ostao na nivou dubokog diplodokusa, ili još bolje onog plezioasaurusa, to je bio onaj vodeni dinosaurus, najveći i najjeziviji.. A, duša zla! On jede sve, a njega niko ne! Jer je veliki ko sovjetska nuklearna podmornica, srce moje!  Meni je zbog rudimentarnog ukusa i poimanja živog kosmosa oko nas daleko primamljivija i jezgrovitija misterija Štulićevih stihova nego ovo…

Kao što za Korta moraš posedovati  predznanje na poljima istorije, geografije i književnosti da bi na pravi način akcipirao fabulu (Pa predgovor samo mu je pisao Umberto Eko, a ne Džastin Biber), tako i ovde moraš vladati materijom i dokučiti šta je „fantom slobode“ poručio u svojim pesmama… U protivnom ti je dosadan.. Što je isto.. Legitimno..

Kad malo bolje razmislim.. Ovo zapravo i nije bila neka velika misterija.. Za druge verovatno i nije uopšte.. Ali mi je bio interesantan sklop različtih okolnosti.. A i nešto se mora pisati (dokon pop, jarići potencijalni drekavci)…

No, bilo kako bilo…

„Eto vam Votsone, još malo materijala za one vaše  priče… Čaj?“

„Radije lozu, dragi moj Holms….“

21751744_10155159314568768_510908670716666230_n

Нема више времена за било шта

 

„Нема више времена за било шта..“

…Е, ово ми је омиљена фудбалска реченица!..   И једина ствар која је везана за фудбал, а често је цитирам.. Уз евентуално оно Борино „Јебите се фудблаери…“ Наравно, у потпуно другачијем контексту oд фудбалског..

Самим тим, не ради се ни овде о фудбалу.. Напротив, досадан ми је скоро као и тенис, једино што је ту интересантно донекле су здраво дебилне фаце и фризуре фудбалера, па као, ‘ајде…

Е, а о чему се ради?

Маре би рекао „ради се о чоколади“..
Али, није ни то („..не дају му болан да севдах свира..“)..

Пре неко вечепре него да одем у бесни клабинг (friday night to the club), наишао сам на неки популарни цитат Мерил Стрип фејс-бауку.. Лично нисам склон интензивном шеровању мудрих мисли, поскочица и квалитетних сентенци познатих личности по друштвеној мрежи, радије се спрдам на рачун тога, али ова ми је завредела пажњу.. Па рекох, ајде да је обнародујем.

Наравно.. Истовремене баражна ватра коментара је отишла потпуно у супротном смеру и подстакла ме на корекцију исте..  Те да је Мерил подржала Хилари, те ово, те оно.. А баки сине… Стоји све.. Јес’ подржала, јес’ то грозно.. Но, суштина је битна, а са ње смо скренули..  То је било оно што ми је завредело пажњу, па од кога год да потиче.. И пре се дешавало да лавина коментара крене у другом смеру.. Изгуби се нит и комплетна смисао самог поста..

А овде је окосница поруке управо то – „Нема више времена за било шта..“

 

Мерил Стрип, ко је воли, ко не, небитна је конкретно овде, коа да је и Вики Миљковић у питању.. Мене везује за њу пар драгих филмова и то је то..

Међутим, сматрам да је њена порука на месту и да би људи (нарочито неки) можда требало да обрате пажњу на то… И мало да се чукну во дрво. Рецимо камионом марке ФАП..

Укратко.. Не губите време и живот на лоше људе и лоше осећаје.. Ко вас не воли, не поштује, не цени, ко лаже, превртљив, је безосећајан, срачунат.. И у том маниру..

Није да сам се ја ту лично мноооого нашао, мада и јесам, но познајем доста људи који се другим људима превише дају, и то је мене ту, знаш мало померило… Дају људи другима своје време, своје душе, своју љубав, пажњу, емоције, дају им све..

A добију углавном.. Како оно Дракче каже у серији:
„Од мене можете да добијете К, а за остало ћемо да се договоримо.“

Е, то..

Е, ПА ДОСТА ВИШЕ!

У нека доба мора се подвући црта, направити граница… Мора се ПОКАЗАТИ шта ти не прија и зашто, и тога се убудуће клонити.. Није то обест, то је… Очување менталног здравља властитог организма.. Сва срања и потичу одатле.. Изненадиће вас колико ће неки људи да се изненаде, увреде и зачуде кад се према њима почнете понашати како су се они према вама понашали све време…

„Променио си се, некако си ми.. Другачији..“

А шта си до сада чекао јаране?  Откровење, просветљење, алелуја, алелуја?

Гледам неке драге људе како трпе и како се сатиру, све од себе дају, а не добијају ништа.. Није да траже сад не знам шта, леба преко погаче, или „леба на леба зарад леба“.. Реципроцитет доброчинства, или куле и градове..

Не, они траже зрнце пажње и поштовања.. Сасвим је довољно знати да то постоји, не мора се интензивно материјализовати.. Не, није у томе квака уопште. Гестић је довољн.

Али.. Не… Како кажу другови Бркови –

„Што сам бољи према свима, то сам мање дражи њима, право мјесто да их шаљем – сад је пизда материна..“

Вулгарно је, стоји, али ово моје није Вукова читанка, нити имам намеру да се интелектуално онанишем и фемкам се у своју авлију, ко се срами, лијепо је васпитан.

Када добри људи, људе које ја волим буду повређени мени буде још више „кривље и жалије“ тих људи, него кад мене шабани изрокају по истом принципу.. А има их вала, изређали су се, па ми је душа све храпавија и тупља, постајем и ја св евише осећајан и емотиван као терминатор. Мада је терминатор, са друге стране гледано душа од човека! Али, то је већ филозофско питање..

Међутим.. У нека доба.. Човек (надајмо се) схвати, „да заправо узалуд пати, па онда пати јер је схватио што је узалуд патио“.. То сам одавно још чуо..

Е, ТУ СМО!

НЕ ТРЕБА ПАТИТИ ЗБОГ ТОГА ШТО СМО БИЛИ И ОСТАЛИ ДОБРИ (ах, зваћемо ме у даљем тексу етил-лајфакуч)..

Поштовани конзументи масовне културе, овде ћете моћи прочитати све оно што ваше лајфкауче нисте смели да питате, или нису знали да вам одговоре.. Не мењајте канал! Имамо и мајмуна, црни, жути сок и егзотик, има све..

И није то мој став, већ мог једног пријатеља великог, не знате га. Није то.. За џабе у комплетном смислу.. Ако се чак и јесте збило у неком конкретном, па боли као бајонет заборављен у бубрегу (а то је највећи интензитет бола који човек може да претрпи)..

Та позитива и љубав коју људи око себе деле другима бесплатно и бесповратно, макар и неузвраћено, ипак није за џабе. И нека се нико због тога не једи, ако ју је просуо попут шаке бисера свињи.. Небитно је…. Па, свињац је свуда около и препун је свиња, зар је неко помислио да живимо у палачи?.. Колико је нормално бити свињама окружен, толико више исијавају добри и квалитетни људи..

То је тај сјај, људска доброта која временом постаје неисцрпни еликсир лепоте душе људи који је поседују.. Самим тим аутоматски и тела, лика, јер све одатле полази.. Изнутра…

Кад си инсајд трулиша и аутсајд си шит.. Мислим, зрачиш шит и то поклопи све остало. И шминку и маску и гиље Ђанфранка Фереа. Види се то по искреним осмесима, по ставу, то није фитнес, то није шминка, то није гардероба.. То је извор, исходиште људске лепоте.

Ево.. Наташа Лепа, са лепим осмехом је управо то јер њена девиза је..

„Живот је ЛЕП“

Какав год да је.. И пљас!.. Тај осмех је аутоматски због тога леп.. И мој ће бити, иако ми нису зуби филмски, још и више, јер се лично ретко смејем.. Осмех креће изнутра.. Као моја Злоћа када се церека.. Она исто има те искрене.. Изливе..

Добар си, па, ко препозна – препозна, ко не… Изволите… Друм је џаба! Широко је поље, бирајте си боље..

И баш зато не треба очајавати као патофна… Не.. Али опет.. Не треба ни самог себе сатирати до изнемоглости, или до буквално до престанка постојања.. „Some of them want to be abused..“ Јесте, али то је патолошко стање.

Приметио сам у последњих неколико месеци код себе да сам све мање толерантан на малициозни цинизам, генерално на негативне људе, који ми из било којег разлога не пријају. Пре сам и могао да истрпим, данас више не (нема више времена за било шта).  На особе које су користољубиве, срачунате, које гледају само и једино своје дупе. Можда ми коначно долази из дупета у главу, можда то и једноставно иде са годинама као пихтије. Не знам.. Али, како год било.. Тако је.. Није толико ни да се нема времена.. Има се заправо све време света, ако се тако према томе човек постави, али ко је дужан и зашто трвења наших живаца и здравља? ЧЕМУ? Тога више нема..  Тај ресурс је једини необновљив..  Те ћелије кад рикну, не регенеришу се никад више..

Па ти види.. Оћеш ли да их трошиш на уживање или на мучење.. А стрес је окидач многих болести, чак и оних слојевитих, јел тако цурице Мацурице?

Даш себе, добијеш К. Па онда у нека доба.. Престајеш да дајеш себе ономе што ти заузврат поклонио к(урац), зар не?

Немам лично више воље да насмејем оне који немају мотива и жеље да насмеју и обрадују мене (а ја највише волим кда људе насмејем чиме год), да удовољавам онима који ме не воле… Зашто? Чему? Докле? Једноставно, немам стрпљења за било кога ко ничиме није показао да заслужује моје стрпљење.

И не само то… Због те погрешне алкоације ресурса… Трпе нам сви они који би уживали у свему што им можемо пружити, који вапе за тим, за нашим бићем и ту енергију нам итекако враћају јер нас… ЖЕЛЕ и ВОЛЕ, док ми нектар своје душе просипамо… У септичку јаму.. Ноу, ноу, ноу..

Патетично? И за то ме заболе.. Иди тамо читај неку примењену филозофију и апстракциу у принципу таштина празнине, па си шатро пумпај егоинтелект..  Све што нисам ја и што се правим да можда јесам зарад неког или нечег, не пије воду… Јер..

Нисам ја и тачка! И не само то! Тиме деградирам себе! Овако сам (смо) најбољи!
И тако треба размишљати.. Овакви какви јесмо смо најбољи.. А бољи можемо бити једино од самих себе.. Иако нисте ЛАВ, покушајте бити..

Сентенца: „Fake it ’till you make it“ не стоји, јер сам већ I MADE IT, DONE THAT, тиме што сам ја – ја овакав какав јесам.. КРАЈ!

ТОТАЛНА ЈЕ БАЊА, АЛО ЂЕ ЋЕШ БОЉЕ?!

Већ сам то писао, али није згорег поновити, због ради
repetitio est mater studiorum..

Не треба никада губити веру у себе и не треба бити стока, али самим тим ни стоку  до бесконачности трпити.. По којој год основи.. Није овде уопште реч о љубави у смислу везе.. Ноу, ноу, ноу… Мада и то тек је засебна варијанта.. Али да се тога не доваћам, то ће онај колега Срдић Весели или какав други психотехничар можда боље објаснити…

И ево.. То је некако из мог угла оно што је глумица рекла.. Ма каква она била.. Могла је да буде и Хитлер или Клинтон лично, опет бих је цитирао.. Јер је у праву.. Односно ја тако сматрам и то је мени сасвим довољно.. Сви други да се не слажу са мном у овом, нама познатом делу универзума. Не интересује ме.

Е, БАЈДВЕЈ (уместо П. С.)!

А, каже мени хороскоп.. ЈАО, ШОУ, ЕЈ! Ја и хороскоп.. Почињем нешто то да апострофирам све више.. Почећу да верујем у те чарламе (шалим се, нећу, али има симпа ствари).. Зарази ме тиме прво Драгица, па она врачара Милена са опасним очима што ми гледала у родне троуглове, тангенте и дужи. Само јој је још кугла фалила, Сунце му.. И сад.. Хороскоп.. ЛАВ..  Има ту све нешто позитивно силно.. ЛАВ је ово, лав је оно, љубав, ерот’ка, енергија, живот.. Мислим.. Нормално, јел?.. ЛАВ си… Ниси оно.. Човечја рибица, розе и љигав.. И веле звезде навигацијске, ЛАВ опрашта сијасет ствари (душа од животиње) и да је добар, великодушан, воли људе (нарочито кртину) и све тако нешто дивно лепо и фино (ах, зин’те звезде фалите ме), АЛИ (оно али што девојци срећу квари)..

Занемаривање је једино што баш не прашта никако. ПЉАС!

Није то оно у смислу.. Недостатак ласкања и шта ти ја знам, кад од огледала престане да добија жељене одговоре на питање: „Ко је сасвим потпуно сасвим најбољи даса?“... То кажу да лавови воле, али ја лично и не, јер се неискреност провали у милисекунди, па онда фасује контраефекат.. Јок..

Оно регуларно, типа.. „Ај, уздравље, воздра си.. Гудбај тинс, нек твоја коса плава на јастуку успомена спава…“ И ту сам баш некако. Уплашено био изненађен колико је заправо тачно!!.. Не знам за остале другове из овог нашег зодијачког чопора.. Али, ‘ебага.. У мом случају..  Баш је тако.. И оно што ми је главна фора, (како даље вели тај астро-аспекат, куће, тригонометар, секстил, вентрално, дистално, оклузало амалгам, ово-оно), лав сад неће да ти врати то по принципу форхенд, бекхенд истом мером… Нити ће да се свети, нити да чини ишта слично учињеном.. Јоооок, каже хороскоп – „то је испод нивоа једног лава“ (и баш је то лепо речено), само ће да те…

Избрише… Ко што њега Стева избрише гумицом у дечијој песми..
Јер, као што кажу Атомци у песми „У времену хороскопа..“:

„У времену хороскопа и великих сновиђења,
није добро морнарима пожелети довиђења…“

И ТО, је донекле поента..
Невезано сад за хороскоп, још мање за мене, него генерално:

Брате, сестро, не троши снагу, време и остало где је то потпуно узалудно, требаће ти и једно и друго, требађе чак другима којима ти требаш, а знају то да цене. Немој се ни светити, јербо је то.. Поистовећивање.. Природа то све ионако ради сама (де, гуцни мало па да почнемо)..

Укратко.. „НЕ ДАЈТЕ СЕ ИНЕСИМА!“ 🙂

Доста сам „каучао“ (глагол „каучати“ од речи „кауч“ што на енглеском значи тренер, а на нашем је то нека врста кревета или легала), вала нешто појести типа бурек & здравље.

Из кухиње допире „Радио 202“:

„Неко ми је украо бицикло,
јер га нисам добро вез’о ланцом…“

Откад ми мазнуше бајс, ова песма ми никад више неће бити иста..

„Оног што ми украо бицикло,
једаред ћу добро спуцат’ ланцом..“    
Јел боље? Боље..

Olujni…

A, kako volim kad me ovako od sabajle FB upozori da pada kiša i da obavezno ponesem kišobran, k’o da sam kompletno retardiran, a kiša kompletno radioaktivna..
 
Što me nikad ne upozori recimo da napolju sija Sunce i da slučajno ne zaboravim protivsunčane naočare (i kesu sa đubretom)?.. Nego mi još sugeriše da budem radostan, Sunce mu giliptersko! Ko je njemu dao za pravo da on meni određuje šta će da me čini srećnim, a šta ne!?
 
E, pa.. Drugovi neprijatelji, strani plaćenici i ostali urednici FB i drugih špijunskih društvenih mreža, postoje na ovom dunjaluku ljudi i druga bića koja ne vole toplotu i kišu. E, ja spadam u ta druga bića.. Fino, lepo, mrak, prijatno, spavaš, kuliraš, ne znojiš se ko vepar.. Vazduh čist, ljudi pobegli sa ulica, šum lišća ko šum propelera jurišne podmornice, šopska salata uz ručak.. Divno.. Male stvari bude velike radosti. To ko shvati tuge nema, bestraga joj glava, u komšiluku neka drema.
 
Tako se lepo osećam, tako sam se lepo naspavao.. Jedan ovakav san, meni daleko više prija nego bar pet izlazaka.. I to onih boljih.. A onda se, kako to uvek biva, kad se previše sniva i uživa, začuje zajedljivi komentar kakvog vrlog apologete Marfijevog zakona:
 
„Kakav si ti to mornar koji ne voli Sunce?…“
 
To je ona situacija i onaj osećaj za filing, kao kad.. Recimo… Uživaš u hladnoj lubenici posle vrelog dana i neko te iznenada ubode helebardom u dijafragmu. Smrtonosno neprijatno, zar ne?
 
„Pa, kakav god da sam mornar, nisam onaj.. Turistički!… Taj uostalom i nije mornar, nego fazan sa kremom za sunčanje!!… Tepuknem ovde, terašrafim na rebra i rebrenice…“
 
Meni bre, nesrećo, čak i onaj Porno Montenegro u Tivtu stvarno postane bezmalo pravi Porto kad se na nj spušti nevera!!.. Ozgo ili ozdo.. Jugo, Bura, Tramontana… Nebitno! Pretrpi momentalno i glasovnu promenu i promenu delatnosti, kad ga dvatriput fikne vjetat, okupa more i oladi.. Ne bude više onako silikonsko šljašteće fensi žgepče solventnijeh, nego mu sivilo oblaka i boja mora dadnu neku ljudsku, realnu patinu, iscrtaju lik stvarnosti u skladu sa lokalitetom i okolinom od koje tako odudara..
 
Bude kao… Kao žena bez šminke i svih onih ostalih podešavača svega ostalog od glave do pete čime se već sve šteluju drugarice lepšeg pola.. Pa onda seko.. Ili jesi, ili nisi..

Ako jesi… To je to!

 
E, tada, ali samo tada.. Kad se nebo namrači i more uskomeša.. Kao da se na momente može nazreti između talasa refleksija zgrade nekadašnjeg Mornaričko Tehničkog Remontnog Zavoda „Sava Kovačević“ sa spomenikom narodnom heroju Savi, podmornicama (koje rade!), barkasama, desantnim jurišnim čamcima, fregatama, LDI (lučkom dizalicom), ljudima koji rade, mornarima, oficirima, kamionima koji prevoze namirnice, municiju, torpeda, školskim brodom „Jadran“ koji nije turistička atrakcija, već brod za obuku budućeg oficirskog kadra Ratne Mornarice.. Ma…
 
Kao scena iz „Once upon a time in America“… Ono.. Njujork nekad i sad.. Pogledaš u baru Njujorka sada.. I u njoj se stari Njujork reflektuje.. Sa sve onom numerom pan frule.. Njujork ima hadsonski zaliv, Jadran bokokotorski.. A-ha, burazeru! Što je bilo maco?!
 
Eh….
 
„Kure, Kure, ubiće te romantika..“ Da.. Tako mi nekako i horoskop veli, ‘bemli mu onu 12. kuću i okućnicu i kapiju i avliju i traktor… Počeću da verujem u taj klot-frket..
 
Umesto ratne luke, nekadašnjeg ponosa Jugoslovenske Ratne Mornarice, tamo su sada luksuzni ploveći jebarnici na pjenu od mora i solventni klempavi stranci bele ili roze boje… Čak i biste mladih oficira Spasića i Mašere iz tivatskog Velikog parka više ne mogu pogled da pruže ka moru. Da posmatraju njihovu večnu kuću zajedno sa razaračem „Zagreb“ koji su potopili d ane bi dušmanima pao u ruke… Isprečio se njihovom moru i njihovom podvigu hotel „Regent“ u svom svojem glamuru, lupivši time još jedan žestok, prost šamar nadlanicom našoj miloj nevesti Jadrana i njenim legendama, čuvarima. Bokeškim mornarima.
 
I ti ćeš meni fejsbauk, posle svega: „Sunce..“
 
Pa.. Nije asocijacija na Sunce uvek ~plažni bar, cosmopolitan mi daj~.. Sunce… Ostalo ti pusto zanavek u Hemingvejevom romanu, egipatskoj mitologiji i geografskim atlasima – „Vaša planeta, UV zraci i vi“… No, manimo se čari prekovremenog starenja kože i prepustimo se makar na trenutak blagim pitomim radostima rane jeseni…
 
O, ove kiše, o, miline, o, zena, o divnijeh nimbostratusa preko prestoničkog neba… Još je i vikend, nema ljudi, NEMA ĆUKA, što bi rekli.. Pravi je trenutak za jedan brzopotezni đir Figuarom oko kruga dvojke.

Sitne radosti rađaju veliku zadovoljštinu. Pitajte vaše lajf kaučeve.. 😉

 
A što se mene tiče… „Moje je more, moj je brod, moji su vjetrovi, kiše i oluje..“
 
Asta mañana! 🙂